Српски сион

4

СРПОК*!

Стр 55

Ово је извешћв издано Његовој Светости у тај смер, да изнесе своје примедбе, односно одговор на мЈри^едбе стављене на рачуне о нриходима епископије темишварске, за време док је био епископ темишварски и односно док је истом управљао као митр. патријарх, а које се примедбе управо односе на епископску дотадију. Његова Оветост је изјавила саб. одбору: да не налази законита темеља, па се не сматра ни обвезаним, да у овој ствари даје каква било мериторна објашњења, јер су те ствари у своје доба свршене код саб. одбора, кр. уг. је влада у своје време узела на знав.е одлуке саб. одбора о установљењу дотације и на овопредметне одлуке саб. одбора није учинио примедбе ни сабор, а ни кр. уг. влада, те је све то (без обзира на то, што држи, да изнесене примедбе нису ни основане) ва њега давно правомоћним престало. У колико пак саборски одбор држн, да има чијих погрешака или кривице, што је саб. одбор онако поступао, може ствар пријавити сабору, којем је саб. одбор т. ј. председник са члановим који су решавали, одговоран по §. 25. саборског устројства од 1875. Овај је одговор са горњим извешћем ивдан на иввештај и предлог члану ваменику саб. одбора г. др. Ј. Радивојевићу". (Извештај саб. одбора поднесен сабору о с.воме раду од 1902—1907. стр. 176/7.) Из овог се види, да саб. одбор нигде не спомиње, да је Његова Светост учинио какву дефраудацију, а то је приватно изјављао и ревизор, него да је поникао спор и разно тумачење између саб. одбора и Његове Светости У погледу епископске дотације, што ју је Његова Светост уживао као темишварски епископ. И саборски одбор у место да је ва 3 године рашчистио ту ствар и довео је у ред, он ЈУ је провлачио намерно, и трошио немилице на дијурне прегледачима, шиљући је од Нонција до Пилата, како би само „Застава" могла писати о дефраудацији Његове Светости и тиме задобијати присталица, а престављати своје противнике — самосталце — као тобожње јатаке Његове Светости, који хоће да забашуре његове дефраудације. Како је „Застава" и кад је сабор отпочео свој рад, те видела да се самосталци не Даду терорисати од радикала, почела да их оцрњује као савезнике Његове Светости, и да

они праве тобоже опсгрукцију само с тога, да не дође пред сабор дефраудација Њвгове Све тости, то је самостална странка преко г. др. Душана Поповића ставила овај прешан предлог: „Поводом тим што се српској народној самосталној странци од саборске већнне непрестано добацује, да она тера на сабору оаструкцију ; поводом там, што главни орган српске народне радикалне странке „Застава" не пресгаје у томе сабору већину номагати; поводом тим, што исти орган приказује ту опструкцију као настојање, да се онемогући и сазнање истине, гледе по „Застази" неисправних рачуна Његове Светости патријарха; аоводом тим што исти орган тврди, да је рад срнгке народне самосталне странке на сабору спречавање, да пред овај сабор дођу и некпх 80.000 К, којима је по „Застави" Његова Свегост оштетио српсКе народне фондове; — видећа да саборска већина о тоае ћути; видећи, да је и извештај саборског одбора тако састављен, да га је потписао и сам патријарх: — српска народна самостална странка одбија са гнушањем подметање главног органа радикалне странке, па свесна важности свога корака и приправна повући из њега конзеквенције предлаже, имајући права на своју обрану као и на савнање истине у том питању — да се питање тог рачуна и те отштете мимо осталог иввештаја стави на дневни ред — па да саборски одбор одиах иввести о том шса је истина у ствари — чиме ће се удовољити праву целокупног српског народа у митрополији, да сазна праву и чисту истину и дати прилика саборској већини, да увиди једном да је српска народна самостална странка не само у том не пречи, него да је управо позива да у виду беспримерних денунција „Заставиних" учини све оно, што је као већина дужна учинити". Предлог је овај усвојио сабор са допуном г. др. Мите Мушицког, да саборски одбор журно цоднесе списе и извештај и по том да ревивиони одбор прегледа и поднесе сабору свој иввештај и предлог и то у јавној седници. Како као што рекосмо саборски одбор за 3 године не хтеде ту ствар коначно свршити, те ју је у седници од 20. Дец. пр. г. узео поново у претрес, којом је приликом Његова Светост побио и доказао неисправност приговора, саб. одбора, и чланови су јавно