Српски сион

0РПС1М

с&ов

"?Г. 61

Бранковић у интересу достојанства српске цркзе и успостављења мира шго пре уклони са свогаместа? На ту је интерпеладију министар-председник одговорио ово: Пре свега слободан сам приметити, да ја никад не бејах тако срећан, да се убројиа међу оне, које је патријарх Бранковић потпомогао, јер ни за време пређашњв ни за врене садашње владавине своје нисам уживао благодети његова потпомагања, тако да никако не морам доказивати, да ћу ја ову непријатну и врло одиозну ствар српске цркве испитивати с потпуном објективношћу. Ван сумње је, да се тамо развиле личне несугласнице, и ја жалим, што оне добијају израза на недостојан начин, те могу цео мађарски јавни живот, а нарочито црквени живот у Срба приказати онако како то јавним интересима не одговара. Против патријарха су и раније и сада поди гнуте тужбе и дозволићете ми, да рекнем свом поштованом посланичком садругу, да ове тужбе нису из делања му као темишварског еиископа, нити из делања му као патријарха, у један мах изнесене на јавност, већ у оброцима. Пре године 1902. приговорише његову делању као сомборског проте. То се некако решило. Сада пак износе на тапет злоупотребе, које је, веле, учинио као темишварски епископ, и од познатих им замерака једне задржавају, да евентуално касније замере. То су, молим вас, чињенице. Прво примећујем то: нека изнесу против њега све тужбе одједном, јер недоетојним поступком сматраа то, што те тужбе потрзавају делимице и у оброцима, да би тако та рана српске цркве непрестано стајала отворена. На питање које је управљено на мене, могу одговорити само то, да до овог момента службено нисам нишга дознао о одлуци донесеној 1. овог месеца. Сад сам телеграфисао онамо, да ми се службен препис ове одлуке, односно службена одлука у руке достави. Колико ја знам, изаслани тако звани ревизиони одбор није одлучио, а није ни предложио, да се патријарх Бранковић макне са свога места. Ревизиони одбор седамнаесторице међутим је заиста учинио приговоре против патријархова руковања црквеним имањем још од пре 17 година, када беше још Т( мишварски епископ, те је предложио, у колиао иатријарах ове своте не би надокнадио,

да се у смислу закона судским путем уторају од њега. Мишљене мањине беше, да је за ту своту одговоран не само патријарах, већ с њим заједно и Саборски Одбор; становишге већине беше, да треба ступити директно цротив патријарха. То беше предлог одбора седамнаесторице. Опростите аи, али ако хоћу да будем непристрастан — а ја немам господо никаква узрока нити да изгладим патријархове ствари, нити да оставим слободна терена личним утецајима, управљеним против њега — ја на овом месту могу имати само један задатак: на основу права, које нам пружају наши закони коначно решити већ једном ово питање у смислу правичности (одобравање). Овде, држим, не можемо једнострано заузети становиште, патријарх не може бити лишен редовних судија својих (одобравање), не може се на основу обичних оптужаба изрећи, да је недостојан и да га због тога треба уклонити (одобравање). Шта можемо ми чинита ? У смислу наших закона, можемо прво затражити, да ли је конгрес при донашању своје одлуке остао у оквиру свог делокруга и на основу нашег права надзора над имањем и сами ћемо исиитати подигнуте тужбе, за тим ћемо према резултату ове непристрасне истраге поступити даље. Нека славни сабор буде уверен, да нас заиста води сгановиште, да јавном моралу прибавимо важности. А прибављајући важности јавном моралу онде, где је реч о автономним црквеним пословима, не ћемо дозволити, да на нас политички мотива утичу. 0 полптичним мптивима може бити говора само у толико, у колико се ствар тиче интереса јавиог морала и цркве, али страначка политика при томе, као шго је то природно, не може имати никаква утецаја. На тој ћемо објективној основи гледати да сходно решимо целу ствар; а сходно ћемо је решити, придржавајући се принципа, да одиозним супротностима, које се развиле између патријарха и чланова српског конгреса, нарочито пак између патријарха и садашње већине на конгресу, једном већ учинимо краја. Молим славни сабор, да ми одговор изволи узети на знање". Сабор, а и интерпелант, узели су га на знање. Овако објективном одговору министра