Српски сион

Сет. 62.

СРПОЕМ СМОН

В р . 4.

председеика, мора се сваки поштен Србин поклонити, и ма в не сумљамо, да се у овом правцу не ће решити ова ствар, те да једном престану изакулисне недостојне радње несавесЕика, који хоће да ћаре у мутној води, и који се праве лепи и десно и лево. Како се у свом образложењу племенити гроФ Хадик* позвао и на „Српски сион" и из њега цитирао неке наводе, да њима докаже, како је ББсгова Светост нерасположепа била сирам коалиције данашње владе —, чиме је хтео да изазове „ЗШтнпипд" против Његове Светости; то еека нам допуштено буде, ца илеменитом грофу приметимо, да није требао слушати своје ноиосадске давашње пријатеље, пријатеље, који су до скора били највећи * ГроФ Шандор Хадик је иотомак оног гро®а Хадика ц. к. генерала, који се као дарски новереник на срнском сабору 1769. из петиних жила заузимао, да сабор бира вршачког владику Јована Ђорђевнћа ва митронолита, и предлагао дворској депутацији, да ако сабор не би хтео Ђорђевића бирати, да онда Њ. Величанство има право по свом нахођењу поставити митрополита, као што је и цар Карло VI. ноставио патријарха Арсенија IV. Јовановића против воље епископа и народа. Илирска дв. депутација није одобрила иредлог Хадиков, одговоривши царици Марији Терезији, да наведен Хадиков случај не постоји, почем је Арсеније IV. баш услед искања народа српског потврђен 8а патријарха. Кад сабор не хтеде бирати Ђорђевића, него већина је гласала за Данила Јакшића, Хадик натера већину, да је морала и она гласати за Ђорђевића. Види се, да је Хадик био пријатељ вршачком владици Ђорђевићу. Да ли његов потомак гроФ Шандор симпатише са данашњим вршачким владиком г. Змејановићем, не знамо. Пакао што је његов прапрадед или чукун-дед упозорио илирску дворску депутацију — истина нетачно — да је цар Карло VI. самовласно поставио за патријарха Арсенија IV., тако је он нетачно упозорио уг. владу, да је једном уг. влада већ скинула срнског патријарха, па позва и данашњу да то учини. Уг. влада није отерала патријарха Ивачковића у пензију, него је он сам поднео оставку, а то је тек нешто друго! Угарска влада досада не учини таког насиља српском народу и његовој цркви, а уверени смо да не ће ни у будуће ни једна тако што учинити ни за чију љубав, и да ће оне и у будуће поштовати наређења и пропнсе православне цркве у погледу вбацивање поглавице црквененог.

! иротивници Мајарима и дрвље и камење I бацали и на самог г. енископа вршачког I Змејанонића, гато се држао Мађара, те га у „Застави" прозваше подругљиво „пиш пек Габфом", и потрзати и писање „Срп ског сиона". А није требао с тога, што му исти ие хтедоше рећи и то, да оно, што излази у „Српском сиону" у незваничном делу, да за оно не одговара Његова Светост и епископат карловачке митрополије, него да ми одговарамо, што смо ми у толико пути, па баш и за поменуте чланке из којих је неке наводе прочитао, јавно рекли. Шегова Светост као што је познато, није политичар-патријарх, јер он има и сувише посла са црквено-автономним стварима, и он је јавно рекао свештеницима, да се сваки може држати странке које хоће и имати слободно политичко уверење, што је и коректно. У осталом нам је нриметити овде још само то, да је племенити гроФ Шандор Хадик онај, за ког су наши радикали преко нових новосадских пријатеља из петиних жила радили да он постане комесаром, о чему се дуго у новинама та вест и одржавала, те као такав, није требао истрчавати са онаком интерпелацијом. А што није радикалима учињено по вољи, не знамо за прави узрок, и нећемо да верујемо, да је то узрок, што је позната кзрловачка чегртаљка исклепетала, за што се они за њега заузимају и шта би све племенити гроФ постигао, да је постао комесаром, и што се дознало у Пешти. А наспоменути нам је још и то, да радикалски саб. одбор није био намеран да узме за Фондове његову земљу — јер он је и нема —, него његовог брата. На питање „Браниково", како је дошао племенити гроФ Хадик до „Српског сиона", наспоменути нам је, да јв дотичне бројеве узела у своје време канцеларија др. Ђорђа Красојевика, председника радикалског главног одбора. А даље се и само каже. Наша „Српска Матица" расписује награде за разна питања. Не би згорег било, да распише награду