Српски сион

стр. 60

СРПСКИ сион

„пут, истину и живот" (Еванг. по Јов. XIV. 6). На виделу Спаситељеве науке откривене су основне истине о постанку и опредељењу човекову, указани су ир&ви циљеви човечјих тежња, и обасјани су путови до тих циљева. Услед животворне снаге Спаситељева Духа пробудише се у човеку успаване богоцане душевне силе и ојачаше, сви племенити покрети у души оживеше, и сметње уздизању к Богу, извору савршенства, ослабише. Појавом Христовом на земљи усавршен је човек, и живот је његов унапређен. Наука Спаситељева и Дух Његов продреше као квасац у све честице друштвенога теста, просветни развитак оживише и свет обновише. Данашњи дан донео је свету поклоне, који се не могу ограниченим људским умом промерити и оценити, и за које само толико знамо, да они свет од пропасти очуваше, и да без њих не беше у свету права живота ни напретка. Али спасење Христово, које нам је, као што божитњи тропар лепо изражава, као „разумна светлост" и „сунце правде" на данашњи дан сијнуло, није само највеличанственији догађај у повесници живота и развитка човекова, него је оно залога напретка и у садашњости и у будућности. Начела хришћанске науке, основана на вечној истини, остаће свагда мерило деловања људскога и правилности одношаја и установа друштвених, ако се буде желело спасење појединцу, и буде тражило право благостање народима. „Јер основа друге нико не може поставити осим оне, која је постављена, и која је Исус Христос" (I. Кор. III. 11.)." Најглавније начело хришћанскога живота тражи од човека љубав према Богу, као најсавршенијој, непроменљивој и вечној Истини, и љубав према ближњима, најодличнијим, разумним и слободним створовима Божјим на земљи, посињеном децом и сликом и приликом Божјом, која је створена ради тога, да се уподобљава савршенству Божјем, и Бога тако прославља. Љубав према Богу има да се јавља у искреној наклоности према најсавршенијој Истини, у истинском ужи-

вању у савршенствима Његовим и у слободној и живој тежњи за усавршењем према најсавршенијем узору. ЈБубав према ближњима пак има да се јавља у искреној наклоности према по Богу браћи својој и у слободној и живој тежњи да и ближње своје по начелу братства и једнакости у савршенству њихову помажемо, и погодне за то друштвене односе и установе негујемо. Све побуде нашега деловања имају даклем да истичу из тежње за усавршавањем својим и ближњих својих по савршеном узору, који нам је објавио Христос, истинито Божје Слово. Целокупно учење хришћанске науке јесте даклем излив тих начела и њихова примена на разнолике појаве човечјега живота. Па можели ли према томе когод рећи да се та начела, која обслежавају хришћанску веру, данас прежвиела, или да ће се икад преживети? То може рсћи само „безумни у срцу свом" (Пс. 13. ст. 1.), који не види јасно у тами својој ни света спољашњега ни света унутарњега душе своје, која са свим својим подобностима упућује човека на Бога, извор савршенства и живта. Откривење Божје, објављено и очигледно приказано у науци и животу Христову, а Духом Светим у црквеном учењу и на узорима хришћанскога живота протумачено, јесте подобно да спасава у све векове, све узрасте, сполове, сталеже и народе. Христова Црква, која рукује фондом Откривења, имаће до краја света и века ,да уа помоћ Духа Светога примењује Откривање на житот, и дели из те ризнице храну и лекове деци својој према разним потребама и болестима људским и друштвеним. Христос је Спаситељ сада и до века: „ Јер нема другога имена под нсбом, којим би се ми могли спасти" (Дела Ап. IV 12). И оне анђеоске речи, које огласише свету рођење Спаситељево, и савршено обележише значај доласка Христова, одјекиваће у свету до краја света и биће увек савремене. . . Али светлост Откривења, која не познаје вечери и захода, ипак не светли