Српски сион

0 *р. 76.

СРПСКИ сион

Бр. 5

стојање и администраторства" у цркви за живота митрополита, и у опште без митрополита, а односно патријарха, јер би последње значило: комесарсшво у камилавци — калпак камилавка". А у бр. 199. „Заставе" Милетић је у чланку: „Повреда автономије", у ком је темељно опровргао тврдњу Швикерову у бечкој „Преси", који је бранио постављање Германово, и у истом је чланку Милетић рекао: „Улаз новог „администратора" на основу државног наименовања у архидијецезу и митрополију је по канонима наше цркве забрањена и под каноничну одговорност спадајућа инвазија, по XXX. ап. канону, и Ш. кан. УП. васељенског сабора, за коју је опредељена каштига: депозиција, свргнуће." За време ломњаве у Пешти око умировљења патријарха Прокопија и постављања неканоничног Рермана за администратора, изишла је прво у „Стармалом", а за тим и у 182. бр. „Заставе" у подлистку ова песма од Змаја, која се односила за пут Германов у Пешту. У истом је броју изишла на истом месту и песма Змајова, спевана у почаст ослобо^ења Милетићева. У овој песми — посвећеној Герману, чини песник сравњење изме^у Милетића и њега. Песма гласи: Један доле, други горе, Један гнусан, други драг, Једног шиде ведро небо, Другог гони црни враг. Куд ћеш опет црни чоче? Жеља твојих у нестиг? Куд год крочиш ту остаје Од копите паклен зкиг. И за тобом уздах носи Из срдаца наших глас: Од како си благов'о си. Све за себе — ништ за нас! Зар ти мрзиш своје коло ? Зар ти волеш бити сам? Зар ти прија наша клетва? — ЈБубљен бити — зар ти срам ? !

Зар ти ниси наше крви ? Зар ти немаш мајчин гроб ? Зар ти зато круну дасмо Да будеш роб? 1Пта је теби до нас стало, Шта до среће рода свог ! Та теби је увек мало Јербо ти је демон бог. Иди, иди, својим путем Ал' пролазећ' кроз наш круг, Како ће ти наши јади Да одуже стари дуг ? Дочекајте како знате, Срби браћо његов „вход" Само децу клон'те с пута, — У деци нам живи род. Куд год дође куд год прође Уклањајте пород свој. Отрују-л се наша деца, Тегпко нама боже — мој ! „Беж'те децо, сакрите се, „Куда које бегат' зна, „Молите се вишњем богу „Да вас спасе ода зла! „Од безумља, пустолова, „Саможивља, (пуст му траг) „Од издајства, светотајства, „Све то сеје клети враг. „Мол'те бога, да вас слога „Обасине — то је спас! „Склопте руке, склопте очи, „Бог ће чути дечиј глас!" Уклањајте децу с пута Ко да сикће кужан плам, Да е' у њине чисте душе Не удуби српства срам! Ето, како су Милетићеви једномишљвници а и сам Милетић мислили о тобоже „својевољном" умировљењу патријарха Прокопија и постављању Германа за администратора. А шта раде данашњи самохваливи последници Милетићеви ? То на жалост видимо и видећи, дивимо се! Д. Руварац.