Српски сион

С*Р. 68.

СРПСКИ сион

В р. 5.

Од свих средстава за добро васпитање омладине истиче се данас као опробано и једно од најважнијих школа. У школи је радионица, у којој се изображава дух наше омладине. Све што је у човеку племенито, онде се негује и развија, а оно што је зло, онде се сасеца и уништава. У школи се омладина приближује Богу, и води се савршенству отварањем умних очију, које траже и виде Бога. Умне подобности, без којих нема живота ни спасења, буде се и развијају, по плану сигурном и опробаном, у школи. Онде се научи упознавати свет, ван себе и у себи. Научи се расуђивати о стварима спољашњега и унутарњега света и разликовати добро од зла, корисно од штетнога. Онде се учи мислити, памтити, осећати, уживати у добру, гнушати се зла, веровати, љубити Бога и ближњега и надати се. Онде се учи радити и леност презирати, сносити ближње и помагати им, поштовати власти, старије и старешине. Онде се учи реду и чистоћи. И поред свега тога добија се онде још и лепо разнолико знање, које је за живот потребно. Из школе изићи ће омладина разумнија, која ће, кад одрасте, знати боље свој посао на дому радити, и иметак свој боље чувати, штедити и унапређивати. Из школе изићиће ново покољење, које ће уочити све опасности, које прете нашем животу, па ће се од свега злога чувати, на дому ред завести, у јавним пословима корисно и слободно радити. Пазите да свесно и корисно делујете за опће добро и по опћинама својим! Црквене опћине нека еу узор слоге, реда и пожртвовања Вашега. У то најосвећеније друштво нека улазе бољи од бољега, јер је тешка одговорност, коју то друштво има да сноси пред Богом и потомством! На жалост на неким местима не пази се на то. У црквену управу улазе и они, који по духу стоје далеко од вере и Цркве, шта више и они, које не би примило ни једно друштво, улазе без и каква избора у најосвећеније коло, и обесвећују га. Не

познају ни вере, ни Цркве, не знају за значај Цркве у прошлости и задатак њезин у садашњости, и не виде потреба њезиних. Управљају не по Духу Христову, него по разним другим лажним духовима. Уносе у Цркву заблуде своје, погледе свакојаке, ниске страсти и побуде. Разривају, место да граде и усавршавају. Убијају матер Цркву, и још мисле „да службу чине Богу а . Скупштине су наше често поприште највећега раздора. Људи, који живеше у љубави, онде се заваде. На месту, у којем треба да влада једна вера и један дух, људи се разбрате. Извор благослова из родио се у извор неслоге, мржње, парничења и многога зла. Ко ће јемчити да се у том неуређеном друштву нису зачела и најгрђа недела и злочини, који су читаве породице и места заразили ? Па зар тако друштво да кога задобије и да обори назаренство? Та оно отуђује и оно што је наше. Раздражени и увређени људи ратосиљају се због тога такве црквене управе, па чак и Цркве. Ни у цркву не ће да завире, да се не састану са браћом својом, са којом се душмански услед црквених послова разбратише, место да се у добру збратише. Све добре стране од црквене управе наше губе се испред губитака, услед мржње, неслоге и свађе. Па ма се црквени иметак како добро унапређивао онде, шта вреди, када страдавају основна начела хришћанске вере, којима све установе црквене треба да служе, а највише црквена управа. Зато поверавајте своје најсветије послове најодличнијима, који ће Вас сложити, унапредити, а не онима, који ће Вас разјести и распудити! Сматрао сам за потребно да Вам некоје дужности Ваше, које ми особито на срцу леже, овом приликом предочим. Све дужности не могу Вам ни онако овде избројати. Њих је много, и оне су врло различите. Колико је живот разнолик, толике су разлике и дужности човечје. Са променама и развитком у животу мењају се и развијају се и дужности у животу. Све те дужности оставио сам да Вам излажу и тумаче моји