Српски сион

Бр 5.

СРПСКИ сион

Стр. 69.

у Господу сарадници, свештенство Господње, које је на то примило апостолство посредством и заступством моје смерности. А поред тога уздам се у милост Божју, да ће Вам помоћи да стечете живу веру, коју сам Вам на првом месту данас препоручио, и у којој ћете и сами дужности своје из савести своје читати. Услед снаге вере постаћете живи удови Цркве, у које ће продрети Дух Божји, којиће Вас оживити, и у свему добру водити. Зато преклињем Вас на крају: подајите се да Вас оживи Животворац и не ћете се кајати; вера Ваша спашће Вас! И »ако вам ко ј&ви евангелије друкчије, него што примисте« (Галат I. 9.), човек или анђео, не слушајте, него се прекрстите и уклањајте се, да Вас уста његова не заразе! 0 рођењу Спаситељеву отишли су мудраци, вођени чудном звездом, да се поклоне новорођеном детету, у име свега грешнога света. Данас, када после двадесет векова, славимо успомену рођења Исусова, и када гледамо повесницу људску, стварану Духом Христовим, не можемо ни ми ништа боље учинити, него да у духу приступимо Божанском детету у јаслима, и да му се поклонимо. Нека Господ царује над нама у векове! Амин. Молећи Вас и овом приликом, браћо и децо, да се за мене увек од срца Богу молите, да Вас могу уз помоћ Духа Светога у добру водити и на добро упућивати, поздрављам Вам свете празнике: Божић, Нову Годину, Свето Богојављеније и Светога Саву са искреним жељама за добро Ваше и утеху своју. Дано у епископској столици нашој у Темишвару о предпразновању Рођења Христова године хиљаду деветстотина шесте. Горе споменути епископ ГЕОРГИЈЕ ЛЕТИЋ с. р.

Рукоположени. Његово Високопреосвешгенство, Г. Ечископ Бачки Митрофан Шевик, благоизволело је свршенога богослова Георгија Нопова из Чуруга чино и правилно руконоложити у Новоме Саду у светођурђевскоме храму дана 29. јануара (11. ®ебруара) 1907. за ђакона а у храму св. три Је^ рарха дана 30. јануара (12. Фебруара) и. г. за ирезвитера, који је одређен за личнога помоћника протојереја Јована Марјанови&а пароха у Лалићу.

НЕЗВАНИЧНО. Врховни држакни надзор и одлука сабора, донесена у XXII. седници, 19- јануара (I. фебруара) о. г. у ствари Њ. Св. Патријарха. Утецај на иоелове наше митрополијске области, вршила је држава пре узакоњења наше нар. цркв. автономије у зак. чланцима XX. из 1848. и IX. из 1868., одноено пре Устројства Саборскога од 14. маја 1875., у којем су, и ако одвећ непотпуно и нејасно, положене некоје основе нашој автономији, — у разно доба различито, кад проширујући тај утецај, кад сужавајући га, према приликама. које су утецале на државну политику, и према теоријама државнога права, које су у питању одношаја цркве и државе у разно доба различито стојале. Када је пак наша нар. цркв. автономија услед горе споменутих зак. чланака у Саборском Устројству добила неки конкретан облик, задржала је држава за себе према тој автономији само право врховнога надзора (шз еиргетае тзресиошз) како према законодавном, тако и према извршном и управном раду автономије и њезивих органа. 1 ) Али како пређе, пре Устројства, тако ни сада, границе државнога утецаја нису тачно обележене, те су и данас у том погледу остављена отворена врата разноликом тумачењу одговорне владе — по којој се у уставним државама врховно право надзора Круне има да извршује, — а што даје повода

Ј ) Ср. зак. чланке XX. од 1848. §, 8. и XX. од 1868, §§. 3. и 7., као и увод и §. 18. а1ш 1. Саб. Устројства Превишње потврђенога 14. маја 1875,