Српски сион

СРПОКИ смон

стр. 88.

католика. Али послв увођења рвфорама Јосифових, употребивши прилику унутарње борбе, рииска јв црква разастрла свој шатор и на том чисто православном земљишту, отпочевши своју иропаганду тим пре, што јв у аустријској влади увек нашла свога зашгитника и сигурна помагача. Њени поповп, нарочито језуити, који су као мдсионари, упочеткујош пољске пародности а, знанци руског језика, држали зборове и беседе по целој Буковини, ширили су и проповедали корист римокат'личке вере. Прво су ос.новали у Черновциаа завод за васиигање женског, пољског нодилатка, од којег је после створен велики женски манастир милосрдних, католичких сестара. Најјачи агитатор за ову кат. унију био је бискуп Фелински, који је, пошто је протеран био из Русије, насганио се у буковинској вароши Жалешчуку, где је од пољске грофице Козиебродске купио неко имање са нанером: да онде успостави и католичку еиископску столицу, 3 ) на више аеста подигао је манастире, а у Сучави шта више и велику болницу катол. милосрдних сестара. Наскоро је затим почео и званичнп апарат да чини своје. У Буковину послани су многи званичноци, учитељи, приватне особе, којпма је многк обећавано и масних залогаја дато, доведено је мноштво сиромашних католичких породица из Галиције, које је влада населила после у чисто руске општине. Од 1849., када је Буковина добила своју 8асебну администрацију, независну од Галиције и. автономно уређење своје земље са земаљским сабором (БапсНа^) и, земаљском владом (1|ап<1евге§1егип8) —, почела је униЈа све јаче и више да успевз. Најзгоднији теран за пропаганду нашла .је међу Малорусима. Да би јој католичење пошло лакше за руком, пронашла је римска пропаганда и бечка влада, да је унијаћење и са националног гледишта корисније по Малорусе, те створивши „рутенско-народносно" питање, водила је верску борбу даље у духу и под девизом народносних интереса, наговарајући Малорусе, да се спријатеље са Пољацима (што су ови и учинили) и, извојују себи што независнију и ширу слободу и положај од Румуна. Верска борба, са оваким тенденцијама дала је повода сунњи, да Малоруси са галициским Пољацима теже неком Бг. 8у1теб1ог Могагш АпЈпетсг, ЕггМбсћо!: ипЗ Ме1гороШ: „Аро1о§1е (1ег ог1ћоЛохеп, ^Несћ,ог1ет. К1гсће (1ег Викот1пл." СгегштИз 1685.

даљем и потајном политичком циљу, као н. пр. ревиндикацији Буковине к Галицији и, стварање неког изванредног државног положаја, које су аспирације, шта више могле се провидети и из чланака у ондашњим политичким листовима „(З-аге^а Ро1зка" и малоруском, периодичном листу в Вико\уупа". Наравно, да ни правосл. црква није могла то гледнти мирним очима. И отпочела је јака и озбиљна борба између Малоруса и Румуна. Православни су чинили све могуће, да се римској пропаганди стане на пут. Сама уцрава правосл. цркве протестовала је најозбиљније против свих инсинуација и подвала, које су јој са стране унијата у јакој мери чиниле. Састављен је мерорандум, који су потписали Митрополит и сви конзисторијални саветници, у коме, како се тамо у изводу изречно рекло: „Бје огЉ.-опепЈ. Кјгсће (1ег Викошпа ш Наир{ ип»1 СгИе(1егп, . . . егћећ* ћ1егт1<; гипасћв!; ип<1 ићегћаир!; еп*8с1пе<1епеп ип(1 ГеЈегНсћеп РгоЈез!; §е$еп АНез ип<1 Је^ев, \тос1игсћ 81е вјсћ, 8е1 ез сИгек^е сопГе88шпе11е А&гевбГопеп о(1ег хпЉгек1е Е1п1е14ип§еп, 1п Јћгет Ве81ап(1е а!к §е{аћг(1е* ип<1 т 1ћгег Еп1;тске1ип$ а1в ћећ1п<1ег1;, вотое 1П 1ћгег 81;е11ип§ а1з огЉ. сћпбЈНсће К1гсће (1игсћ ипћегесћН§,'1;е АиазГаПо ип(1 Ап^гШе 81сћ §екгапк1; егасћ1е^." 4 ) Но и овај протесг није помогао. Раздражљпвост и интолеравција катол. иопова расла је још више и, верска борба бивала је све јачом и несноснијом. Безобвирност тих т. зв. „РаЈгит ЈевиНагит" ишла је тако далеко, да су у цркви са предикаонице, проповедајући слово Божије пред сакупљеним светом, јавно и отворено грдили и ружили правосл. цркву, говорећи им: „да је црква православних гора од штале и да је за католике боље отићи у свињац, него у цркву грчко-источно православних." 5 ) Исто таким изразима били су изложени и сви остали грађани и православни верни. То се чинило јавно, у цркви, на улици, по новинама, то је потпомогнуто било и од „горе", те су тако протекцијом, ти поунијаћени Малоруси, т. зв. украинци, добијали и боља места и, уживали боље концесије од *) Ш<1ет 1885. страна 16. ') О свеиу томе внди писма, која је буков. архид. кон8историји вванично достављао њевин катихета и војни свештеннк у Лавову: „В1опу81иМК;гоГапо^1сг 18.—30 Ј?ер1ет1)ег 1883."