Српски сион

Отр, 84.

СРПСКМ СМОН

Вр. 6.

Румуна и самих других правосл. Малоруса. Римској је дркви тако пошло за руком, да и поред равноправности вероисповести, која је прав. дркви у Буковини аустриским државним законом од 21.|ХП. 1867. (чл. 14. и 15.) ујемчена била —, поунијати наскоро око 20,000 душа, већином Малоруса. По последњем попису људства у Буковини, има у Черновцима 15,000, а у целој Буковини око 75,389 католика, већином поунијаћених. Из ове борбе катол. и правосл. цркве, т. ј. верс-ке борбе „украиваца" и православвих, створило се и развило допније народносно питање у Буковини. И данас већ стоје Румуни и са Малорусима нравославне вере на ратној нози. Оба ова народа боре се са очајном упорношћу за првенство у цркви, први позивајући се на своја традиционална права и историју а, други на своју постигнуту, куд и камо већу бројну надмоћ. Услед тог трвења, које из дана у дан бива све несносније и опасније, стање православне цркве у Буковини дошло је данас у не мало озбиљну ситуацију. Неки иду тако далеко, да као најприродније решење т. зв. „младорутенског" питања већ траже у подели правосл. цркве буков. далматинске на једну румунску и једну руску (рутенску) епархију. 6 ) 0 таком успостављању једне самосталне рутенске епархије, о једној, уопће националној подели и о захтевима и програму те „младорутенске" странке, изашла је ту скоро опширна расправа, 7 ) у којој се у неколико •) О номенкдацнји овога анаменитога племена 'врдо еу подељена мишљења. ЕтнограФИ и филозофи нааавају их обично Малорусима, у државним списима спомињу се као Руси, иоиегде црвено-руси и малоруси, а у новије доба већ као Рутени. Да ли је тај навив ..Рутени" тачан, о томе још немамо докава. Многи су писали, да није, а мпоги опет тврде да јесте. Ови поедедњи, нарочито докавују, да је тај навив постао од речи „Русингв" и, како у грчком није смео иаостати наставак „од", то је постало „Русиност/ („РоиЗ-^ог") а, доцније, како се слова „•*]" и „1 и и у грчком дају променити, постало данашње „Роо&у^ог". Но други опет веде, међу њима А. Оотћсгап8к1, да тај назив никако не одговара историском вначењу тога пдемена. Но, данас се на8ив „Рутени" већ сасвим одомаћио и, ми ћемо у даљем равлагању употребљавати тај навикнути и уобичајени навив. 0 овоме је опширно писао А. 1и асћ: оте п с 1а41 о п (1ег 081е гг е 1 сћј всћ - и п§аГ18сћеп Еиззеп." \У1вп 1886. 7 ) „ВеНга§ 2иг к1гећНсћеп Гга^е 1п (1ег Вико«1па", уот Ев1сћ8га1;8аћ§еог(1пе1еп ШегоЉеиз Р1ћиНак ип(1 етет §г. ог1. гиШеп18сћеи Рг1ез1;ег. СгегпоугНг 1906.

чланака расправља то црквено питање у Буковини и, износи меродавним факторима конкретни предлози на решење. Посланик Пихуљак, јер он је уцраво пис-ац те расправе, одмах у почетку констатује, да су буковински православни Малоруси већ пре неколико година (од 1880.) у неколико маха подносили јавно своје тужбе и жалбе у погледу законитог решења црквеног нитања у Буковини, које се односи понаособ на питање њих Рутена. Но до данас, еели Иихуљак, није у погледу тога ништа још учињено, није се шга-више ни нокушавало, да се томе нитању ступи ближе, те тако су они прлморани би.ти, узалуд чекадћи решење његово, обратити се Њ. Величанству, као највишем заштитнику правосл. цркве у Аустрији са молбом за превишњу номоћ. До 1880. године, која се у њихову црквеном животу назива још и црном годином, јер у њој почиње угњетавање малоруског света у Буковини — нису они истина имали ни једног свога заступника у управи цркве, нити су донде рефлектовали на заузимање икаквог положа,ја у црквеном животу буковинске ирав. цркве. Али почевши од те године, па све до данас, боре се Рутени да заузму колико толико позиције и, истакну себе, као засебну народност у Буковини, која треба да добије на сваком нољу, па и у црквеном свој независан, сгрого национални карактер и тин. И они су мањевише и успели. Од оно доба створила се читава организована странка, под називом „младорутени", чији је задатак, да воде трајну борбу и, да извојује за своје присталице све оне захтеве и тежње, које нема, као засебној народности у управи цркве, у школској автономији и административној служби и нринадаЈу. Данас је због тог ругенског пшања и положај самог архипастира у буков. цркви врло незгодав и тежак. Он је често изложен нападајима,, уличним демонстрацијама и новинарским грдњама. Тако је7.јула 1903. приликом црквене славе св. Јована у Сучави одржала „младорутенска" странка јавни збор, на коме су свештеник Калуњак и посланик Пихуљак нападали владу и кривили Митрополита, што не приступају решењу црквеног питања и, после тога отишла је цела скупштина, којој се уз нут прикључише и неки грчко католички свештеници пред митронолитову резиденцију, демонстрирајући и изазивајући седога архи-