Српски сион

Сет. 98.

СРПСКИ сион

БР. 1.

развели. А то није тако лак посао. Зависи то од многих и многих других ирилика и времена, које ће то питање иаати на основу историје, карактера и законитости да реши. Најиање се за то може кривити седи Митропвлит черновачки, као личност, која ио своме положају припада историји а, за свој рад одговара пред Богои и не само данашњим људима, већ и будућој, много даљој генерацији. Такова борба води само расулу правосл. цркве буковинске ,и даје тиме сако погоднијега земљишта и, иовода, да рвмокатолици и унијати шире и наставњају своју пропаганду међу лаковерним вернима митрополије буков. далматинске. Дужност би била родољубивог свештенства буковинског, које је већином научно академски образовано, да својим угледом и заузимањем, одушевљеним радом и цримером одрже народ у чврстоћи верских осећаја и непоколебивости према својој светој правосл. вери и Цркви. Јер свако њихово занеиарење и непажња, политичког и странчарског оцепљења иде у прилог аустријској легији, која потајно и споро, али не без малог успеха, шири своја крила над овом јаком и угледном правосл. црквом, која има поред свега тога, да се бори још и са многим и многим унутарњим непријатељима својима. Такав непријатељ њезин су и разне верске секте, што је за прасл. цркву од не мале опасности, јер оне у многоме задржавају правилан развитак њен. Од тих секташа најпознатији су т. зв. „липовани", „поповци" и „безпоповци", који, ма да нису законом призната вероисновест, својим наглим распростирањем задају ипак доста бриге и неприлика православној цркви у Буковини. Нај јачи су од њих „ноповци", који признају и дозивају свештеника и, имају шта више и свога Митрополита у Бјелој Крници, један угледан манастир мушки и један женски. Они се разликују у учењу од праволл. цркве само у толико, шго се строго придржавају старога обреда, старога непоправљенога писања у Св. Писму, што се крсте са два прста, употребљују седам просфора и, равнају се при стајању у цркви к западу, т. ј. к заласку сунца („хождеме иосолон -Б"), 9 . Међутим „безпоповци" не признају свештеника и, сами 9 .) Опширвије о томе В. МеЈвниковт.: „ Историчестпв очвруп поиовцинт" ив Рускаго В г Т',е,тникч 1866—67. ч. I.

обављају службу Божију, у догматичким појмовима слични су „поповцима". Од њих се већина, као на пр. у Климовци сјединила са правосл. нрквом. Још „липованп", који су такође непризната вероиеповест а, воде своје постање од неког Филипа (1737.), што је оставио калуђерство, исбегао у гору и као пусгињак, имајући много ириврженика својих, страдао и погинуо, убивши се за своју вероисповест — имају у Буковини много при сталица. Од то доба, од убиства Филипова (1743.) сматрају „липовани" (од његова имена Фи-липовани) самоубиство као срество, којим се најбоље може доказати истинито веровање у Христа, те су после његове смрти до неких стотина људи и жена у току од три године сами одузели себи живот. Они се друкчије називају још и „крепким хришћанпма" и иолажу врло много на спољашност у цркви али, и на строго етично и друштвено владање својих приеталица. Тако на пр. одржавају најстрожије четрдесетодневни посг, употребљују још увек стару хришћанску ношњу, не дозвољавају други брак и, казне дотичног „староженика", (супруга у старијим годинама) коме се роде у том добу (40 год.) деца. За крађу, превару казни их сама црква епитимјом или новчаном глобом. 10 ) У Черновцима имају ти „липовани" на пр. своју двокатну кућу, кеја им служи за богомољу. У целој Буковини има их отприлике 5000 људи, од којих је већина добар, вредан и за рад одушевљен и марљив свет. После прегледа историје и развитка правосл. цркве у Буковини, нотребно нам је, ради лакшег схватања данашњега стања и прилика у којима се црквени живот буков. далматинске митрополије, поред све борбе и незгода данас налази и креће, да се упознамо и са уставом црквеним, коме је основ, већ у почетку споменути т. зв. „илан за регулисање диецезе", (^егаШсћег Ве^пИегип^бркп) који је цркву нотчинио држави и, подвргао скоро полициском надзору. То је био излив „ошшро^епМае нпрега!;оп8 к Цара Јосифа II. Али за уређење црквених одношаја и, нарочито одношаја цркве нрема држави, требало је, сем овога плана, који није био довољно и прецизно израђен и, са којим нису били ни 10 .) Ср. Е. Барсовт.: „Семен Д. Вторуишнг кредводителг, рускато раскола " из Трудн Клевскои Дух. Акад. 1866. N0. 2 .