Српски сион

6г. Ч.

СРПСКИ С10Н

Стр, 99

сами буковинци у многоме чему вадовољни, створити и израдити једаи бољи земаљски закон, један устав, који би сва питања правосл. цркве у Буковини у свој ошпирности и тачности, праведности и законитости средио и ставио целу управу црквену под једну највишу црквену власт, која би састављена и из световних елемената. са свештенством и досадањим органима црквеним водила главни и врховни надзор над целим радом и управом црквеном. Таково на.јвише црквено тело био би „црквени еабор". И аустриска влада увидела је, да је и Буковони потребан такав највиши црквени орган, као што га је имала румунска и српска митрополија у Аустроугарској, те је 16. јула 1860. саввала збор за квветитун-с^ше- таковог „црквеног сабора". Збор се, на коме су учестовала и световњаци и састао, израдио статут за цркв. сабор, спремио пројект за цркв. устав и, тражио сазив таковог сабора, 11 ) У том пројекту захтевала се потпуно независна цркв. автономија, слободан избор Митрополита, опћим сииодом или деецезалном конгрегацијом спроведен избор епископа и не^ависна, сопствена управа верскога иаања. Овај пројект био је међутиа одбијен са изречном напоменом: да се на неки слободан избор Митрополита и епискона и самоунрављање т. зв. „религиозног фонда" не може ни мислити, јер је то а Нтше право Крунино. Круна задржава себи право именовања Митрополата, епископа и конзисторијалних саветника, проФесора богословије, административних чиновника и, сазива цркв. сабора. Остали захтеви у иројекту претресаће се и проучиће се. На оваки одгорор савван је митроиолитски збор (1870.), који је ремонстрирао влади и, једна депутација, која је у тој ствари престала Њ. Величанству успела је, да се први такав црквени сабор за, 9. август 1871. године у принципу и дозволи. Одмах је сазвана свештеиичка скупштина, која се је иретзорила у јаван збор, поделивши се на два дела: 2 ј 3 световњака и ^ свештеника, те саставивши дневни ред, распише изборе и утаначи место, у коме би се нови сабор састао. То је све одиста и учињено и, Круна је примила дневни ред и, у начелу дозволила сазив црквеног конгреса и, наредила изборе. Но у то је доба баш п .) „01е ЛУипаеће Дез гесћЈј^аиМјЈеп К1егиз Дег Викочопа 111 ДекгеП (1ег капопхасћеп Ог^аи^заИоп <1ег Ојбсве". СгегпутуНг 1861".

дошло уздигнуће буковпнске еписконије на степен Митрополије са уједињењем две далматинске еаисковије и, цоред свих хитних рекламиција народних странака и, самога свештенства, сабор се ипак није састао. Тек 26. јула 1882. састао се први црквени сабор, који је израдио црквени сгатут и дефинативан изборни ред. Други сабор 1892. године поднео је те исте захтеве и пројект, као и први, које влада међутим није усвојила. Али јз и тај сабср. још пре свршетка дебате и рада одгођен био 12 .) Од тада, па све до данас није више сазиван црквени сабор у Буковини. Важнија питања у цркви, која су чекала санкцију од Круне, решавана су од то доба на скупштинама и зборовима, које је руководио сам црквени поглавица, и тек сада започиње своје делање и митроиолитски еинод, (дозвољен већ 24. VIII. 1884.) који се под председништвом Архиепископовим и учешћем оба епархиска енископа, као и једног архипрезвитера-ставрофора састао у Бечу. Но унутарњим радом црквеним руководи и управља архидиецезална конзисторија, као првостепена црквена власт правосл. цркве у Буковини, којој стоји на услузи и једна конзисториална канцеларија. Свих 6 конз. савотника, које Круна именује, имају свој тачно одређени делокруг. Конзисториским седницама председава сам Архиепископ-Матрополит а, заменује га генерални викар, (митроносни архимандрит Мирон Калинеску). У арх. конзисторији седе и два цочасна члана са истим правима као и редовни чланови (Јевсевије Ноповић и Бг. Евг. Војуцки). У делокруг архид. конзисторије спада све оно, што се односи на учење православне цркве, на обичаје црквеие и верски култус. Она води надзор над свештенством, поставља и разрешава парохе, решаватужбе и спроводи дпсциплинарне истрвге, имену.је војне свештенике на ексновитурама и, оргавизује културно-црквене установе. Одлуке архид. конзистори.је постају иравоваљане ако су апсолутном већином донете и, кад их је, после потписа Митрополитова одобрио Владар. 1а .) По Веривт-ову (Уепп^) уверавању у „Архиву ва катод цркв. право", свеока 49. страна 162. — био је рад овога сабора прекинут због „неких (Јпа.ч! национално румуских, подитичких тендендија" — које су унете у сабор