Српски сион

С тјр . 100.

ОРПСКИ сион

Бр. 7.

Уопће Круна има право врховног надзора и уплива над целом управом црквеном, Арх. конзисторији потчињено је дворско особље, које се дели на два хора. Десни сачињавају конзисториални саветници, као цркв. великодостојници, а у леви хор спада свештеество черновачке катедралне цркве: архипрезвитер, девтеревон, ексарх, архон, перидевт, 2 архи и 2 јерођакона. После Митроп. најстарији је у чину генерални викар. Епархиски епископи су: Бг. Ник дим Милаш, далматински и Доситеј Јовић, бококоторски. Дворски стгатус сачињавају још и манастнрски калуђери: игумани, вакари, синђели, јеромонаси, јерођакони и монаси. Архид. конзисторија води надзор над манастирима. Од силних молдавских и буковинских манастира иаа. данас у Буковини још само три манастира и једна екепозитура у Сучави, од којих је најстарији и наЈзнаменитији манастир Пушиа, који је 1466. основао и подигао молдавски кнез Стеван V. Велики. Овај је манастир веома значајан и, у историји буковвнске цркве вршио је важну улогу, како на црквеном, тако и па просвегном пољу. У њему живе 15 калуђера. У манастиру се налазе врло богати извори за цркв. словенску књижевчост и, стари списи из којих се може тачно протумачити историја и развитак црквенословенског Језика 13 .) Други је манастир Сучевица, који је основао Георгије кнез Мовила, епискоц радауцки при крају 16 века. Храм овога манастира, који је подигнут у славу Васкрса Христова, одликује се од оста-. лих буковинских цркава својим вештачким израђеаим, фреско малерајем, У њему има 10 калуђера. Драгомирна. треКи манастир буковински је задужбина Митрополита молдавског Анастасија Гримче, који је 1602. год. подигао и сазидао од самог квадтратног камена архитектонскз лепу цркву у елаву св. Јована Богослова. У њему иаа 11 калуђера, од којих четворица врше службу на манасгирској ексиозитури у вароши Сучави ири храму св. Георгија, у коме почивају и мошти буковииског свеца и мученика св. Јована Њ вог. Та три, односно чегир манагтира имају својих 10 храмова, 2 архимандрита, 2 игуаана, 2 викира, 11 јеромонаха, 3 јерођакона, 9 обичних калуђера и ".) Бг. Еи§еп А. Когак I. УТ1еп 1903, „В1е 1п'зсћгН1вп аив (1 е г Вико^Јпа. ЕрЈ^гарМвсће Ве14га§е гиг АпаИепкипЗе Дег ^апЗез ипД Шгсћеп^евсМсћ^е".

10 искушеника. Целокупно братство броји 39 калуђера 14 .) Мирски клир сачињава парохиско свештенство, које се издржава из „религиознога фонда" и, после извесног службовања, ужива своју мировину. Цела буковинска архидиецеза подељена је на 12 протопресвгнерата. парохија и 3 експозитуре у Бечу, Сганиславу и Лембергу. Најачи је черновачки протопрезвитерат, који бројп 78.539 душа. У целој Буковини има 243 парохиских, 83 филиалаих, 29 капела и 21 експозитурних, дакле свега 376 цркава са 325 парохиских свештеника и то: десет окр. протоорезвитера,, два протопр. администратора, десет протопр. викара, 204 пароха, два^аетс аар. помоћника, двадесет свештеника на експозитурама, педесет и девет капелана, два во.јна свештеника, три ненамештена и два извап службе 15 .) Од просветних установа у првом реду ваља споменутн богословски факулшеш ц. и краљ. универзитета Фрање Јосифа I. у Черновцима, који се налази у ееминарском здању архиепископске резиденције. Овај богосл. факултет подигнут је приликом оснивања овд. универзитета на основу превишње дозволе од 29. августа 1875. Јодине о трошку буков. прасл. верскога фондаа, на место, тада укинутог прав. богосл. училишта. И са всторијом овога факултета скопчани су наши, српски интереси, јер почевши још од 1786. године за време Митрополита карловачког Мојсија Нутника слати су овамо Срби за учитеље. Тако је први од њих био Данило Влаховић, Ковиљски јеромонах, који је иостао и управитољем те школе 16 .) У богословском факултету има данас осам јавних редовних професора, 1 почасни, 2 изванредна и 1 доцент. У овом, зимњем семестру има свега 124 уписаних слушалаца, од којих су не баш велика већина Румуни. Сем њих има и Малоруса (35), Руса (3), Бугара (4) и нас Срба свега 10. Декан је за ову школску годину проф. славистике Бг. Евгеније Козак. Уз факултет постоји и богослов. семинар за слу14 .) ,8о. ћета41зти8 дег Викод1паег §г. ог А г с ћ 1 е р 1 8 с о р а 1 - Б 1б с е 8 е Гиг (1 а з Јаћг 1906. СгегпотрПг". 1б .) И)1(1(:т. 1906. стр. 120. '•.) В. „ Праеосл. румунски богосл. факултет у Чериовици" по проф. Исид. Витезу Ончулу, написао Вдад. Димитријевпћ, Прештампано ив „Српског Сиона" аа годину 1893.