Српски сион

Б р 7.

СРПСКИ сион

С тр , 101.

шаоце из Буковине, који имају свога ректора, 1 спиритуала, 2 префекта, 1 економа, 1 заводског лечника, учатеља појања, учитеља музике и певања и учитеља пољопривредних наука. Ту је одмах и „Школа за црквено појање", која има свога управигеља, катихету, десет учитеља и 138 ђака. Осим тога има буковинска црква своју вел. пшназију у Червовцима и Радауци, долњу гимназију у Серету, учитељску мушку и женоку школу у Черновцима, горњу реалку са 7 разрода, пољопривредну средњу школу, вишу женску школу и 403 народних, вероисповедних, основних школа. Сви се ти заводи и школе издржавају из прав. буков. верскога фонда, који опет има своју засебну админисгративну управу, која се састоји из председника (увек председник земаљске управе), управника добара и пет шефа оделења и то: иравничкоадминистративни, шумарско-економски, црквеноимовни, мернички и рачуновођски. Архиепископална црква у Черновцима има своју саборну парох. цркву св. Духа, семинарску цркву у Резиденцији, дворску капелу, парох. цркву св. Параскеве, парох. цркву Св. Николаја, Св. Јов. Крститеља и гробљанску капелу. Видели смо дакле, како се правосл. црква у Буковини у тешком времену и у немало опасним приликама развијала и уздигла до данашњег свог стања, које и поред велике бројне надмоћности, огромнога црквеног иметка, ваљано органазованих установа, јаких парохија, иоред научно образованог свештенства и добрих, верних православних синова њезинвх ипак није данас тако сјајна и задовољна, као што би требало да је! У цркв. народном животу ове Митрополије било .је многих тешких дана и немилих појава, које су често подгризавале и подривале религиозно-морални и црквенонародни живот њезин. Но и поред свега тога, развија се и напредује православна црква у Буковини, додуше споро али, сигурно и са пуно наде у лепшу и светлију будућност. Черновци 1906. Милан Л. Попови^,

Народни свештеник (Критичка посматрања.) Када смо некако пре три месеца скинули омот са једнога листа и прочитали натиис: „Народни свештеник", помислисмо у себи; У добри час! Но прочитавши уводни чланак : „ Свештенсшво и народ* , разочарасмо се силно ! Мислећи, да ћемо у чланку томе прочитати правац и програм једнога свештеничког листа, какав смо одавна замишљали, али се преварисмо, јер већ из уводнога чланка увидесмо, да овај и овакав свештенички лист, није ништа, друго до ли грдна брука за свештенство! Одмах хтедо смо рећи коју у јавности о томе вајноме свештеничкоме листу, али смо чекали да се когод позванији лати пера, а и мислили смо, дела да причекамо још број два, можда ће се правац листа штогод поправити, те ћемо и ми можда у стању бити створити какав-такав свештенички лист. Кад нам приспе други број, а ми се још већма изненадисмо чуду од журнала! Трећи број, тај нас је силно претресао са својом арогантном садржином и помислисмо у себи, зар смо ми баш тако деморалисани ? Зар смо ми у стању и овакав свештенички лист да покрећемо? Зар баш Теодор Иванчевић, за чије име још до данас не чусмо, зар баш он да покрене у властитој режији свештенички лист? Зар б;;ш тај капацитет да поведе свешгенство карловачке митрополије? Зар баш Гор. Средице, пошта Капела код Беловара, да постану центар за свештенство ове митрополије?! 0 1етрога!! У свету је данас свашга могуће, па дакако и овакви свештенички листови! Ми ћемо овде да прикажемо садржину прва три броја. На сваки чланак, гледаћемо, у колико је то могуће, да се посепце осврнемо и коју о њему да рекнемо. Број први. Кад почне човек да чита чланак „ Свешшенство и народ", усхићава га у почетку оно доста лепо излагањ« везе између јерархије и народа. Но око средине тога чланка, већ почиње човек нервозан бивати, читајући између редова тога чланка оно старо и отрцано већ демагошко средство, да се у народу (а сада ево и пред свештенстком) руши и подрива углед великодостојника црквених, углед више јерархије наше, углед епископата