Српски сион

8Р. 7.

ОРПСКИ СИОН

С®р. 103.

„Наше повинарство" оправдава рекавши : и Нека никога то не буни, шго је уредник овога листа рацикал". Доиста смешни и збр= кани иојмови. Еј оче Теодоре, сирјеч Божидаре, дакле Та си радикал, а не „народни свештеник"?! 81 {асшззез, рћИозорћиз тап8188е8! За тим долазе два чланка, у којима се брани „невини" и засгозапсШз ра1ег Теодор. Помислите само, отац Теодор невин а осуђен! Доиста чудновато! Нешто амзрикански. Ко је ирочитао чланке „Из Гор. Средице" и „ Еаш уредник под оишужбом" , тај ће се јамачно сагласиги с нама и довикнути оду Теодору: Оче Теодоре, оче Теодоре, шћЦ шшјз ! Та није могла лаж ностати а да нема 1;ешто и истине у ствари. Да си ти оче Теодоре доиста невин, не би твоја духовна власт оштрину закона иротив тебе употребила. На чланке „ Сион у корист Куеновштине" и „Коме је Бог ујак, шоме је лако биши свешац " не треба коментара, јер ти су чланци прештампани из „Заставе". У шреЛем бро]у кулминЈЈе „Народни (гесћи8 радикалски) Свештеник" са својим грдњама на епископат и калуђерство. У овоме се броју огледао уредник и као песник (Шзиш 1епеа(18!), те чак и невиној дечици својој у аманет оставља, да „пјевају пјесму свога тајка". Жалосна ли је то песма! У уводном чланку овога броја које му је натпис „ Просјачке новине довикује се свештенству, како је оно заостало чак и иза просијака, који ено у Паризу имају своје новине. Па зар свештенство карловачке митрополије нема својега дневника? А да шта је робијашки „Народни Свештеник" ? Та свешгеници су „данас у двадесетом веку Једини робови, гори робови него она у средњем веку раја под Турцима". 0 жао нас је оче Теодоре, ако си ти можда какав роб, зато нису сви свештеници ове митрополије твојега калибра људи. Има у овоме броју и политичких ствари, али кад их прочитамо, „ кожа нам се јежи". Но, да је још у овоме броју „Еаархијска уирава пакрачка " остала нетакнута, ми би смо посумњали, е је отац Теодор са своје публицисгичке делатности одликован од исте уцраве црвеним појасом, те да је услед тога и престао писати (боље рећи дрљати) против ње. Да богме, да у овоме чланку нису поштеђени ни

калуђери, јер оцу Теодору, који се за своју децу „мучио и стјецо", нешто необично често на ум падају калуђери и манастири. Ваљда би и овај братац мало да дели, кад тако цинички напада на српске калуђере и манастире. Доиста брука! Зар су сраски калуђери такве клевете заслужили од „народних гвештеника", какзима их обасипа отац Теодор? Но маниао се тога! Он има својих особитих разлога, да мрзи калуђере. Бољи никада не мрзи горега, него увек гори, мрзи бољега. Ово нека је утеха нашим калуђерима када их бездушници нападају. А сада још да се обазремо на чланак (листак, подлистак, шга ли је?) под натписом „Крволочне очи Та знате ли чије су то те „крволочне очи"? Једнога „владике крвника", којем.у неки свршени богослов у брк довикује: „Ја би иосумњао и у Ваш карактер, када би ми Ви повода дали". Доиста красан клирик! Зар тај и такав свештенички лист, који се с таквим ниским изразима служи, када пише о посвећеним особама архијереја наших, зар тај и такав лист, да читамо ми браћо свештеаици?! Зар с таквим огровима да се баш ми кљукамо?! 0 не, нипошто! Објавимо сви у један мах рат „Народном Свешгенику", као таквом и бојкотирајмо га, јер исти лисг на сасвим неморалној основи почива. Ако нисмо кадри сгворити „Свештеничко удружење" и основати себи ваљан орган свештенички, достојан имена, које на себи носи, не било нас! Застава, коју је развио „Народни Свештеник", не може нас све у једно коло окупити, јер би се сви од реда ошугали. Могли би проговорити још коју и о овим силним језичним и стилистичким погрешкааа, којима је украшено ово недоношче српске журналисгике, али поред силних других недостатака, разуме се по себи, да и овај недостатак није могао изостати. .н—д Некад и еад. Д- Р. Да се види, какво су мшење имали наши стари о поштењу, навешћемо овај класичан пример. 1880. Септ. 18., одржана је у Вршцу епархијска скупШтина, под председништвом епископа Емилијана Кенгелца.