Српски сион

С1* 104.

СРПОКМ

смсш

Бк 7.

Референт је верификационог одбора Каменко Јовановић, на питање председниково одговорио, истина да је прота вршачки Фила ТрандаФиловић поднео протест против личности М. Акимовића, но пошто разлози у приговору не стоје, то одбор предлаже, да се избор његов оверови. На то председник-епископ рече: „ Господо, ја не могу допустити да се прими за члана ове управе човек, који је од исте управе пресуђен за велике преступе. М. Акимовић био је члан и перовођа вршачке скупштине, која је због проневерења црквеног новца подигнута. (Да ли боже, има данас у животу кога од тих поштењака, односно какви су им данас синови. Кад помислимо на проневере за време председништва покојног Ђуре Цвејића од 1896. и на оне, који су тада пријављени били суду због тога, а после се повукла тужба, не што није била основана, него из других разлога, и од којих неки играју данас главну улогу у Вршцу; не чудимо се, што су Вршчани тако велики љубитељи црквене автономије, | која им даје право баратања у њој, и што у њој игра улогу и један Мита Клицин! Не знамо само што су тако стидљиви, те не износе извештај о епархи1ском фонду. Та они су бар познати са своје тачности и поштења.) Такав човек не може менч да буде коншрола, ниши ја хоЛу да му будсм иотчињен". Кад му је Каменко почео доказивати, да ствар подигнуте скупштинејош није решена коначно, и пошто он није криминално осуђен, то да може бити члан скупштине, нашто му председник одговори : „Овде је ироневера цркв. новца, дакле има криминала У осталом против њега постоји још једна гаднија околност. Он је као учитељ бешчастио и омаловажавао црквену власт, због тога је тужен и стављан под дисциплинарну истрагу. Ја не знам, шта Је истражна комисија радила, али ово је други случај којим тражим да се М. Акимовић не прими за члана ове скупштине". А кад му Каменко одговори, да се

не може нико због дисц. истраге искључити, рече му председник: „— — Код мене је злочин кад ко не да рачун. —" Те кад се сем Каменка и други заузимаше за М. Акимовића, председник им је рече: Они су (подигнути скупштинари врш. општине) — људи, које не можеш уватити ни за реп ни за уши (не знамо, да л се данашњи општинара даду ухватити). — — он је (М. А) ухваКен у јавној проневери. ". те кад му др. С. Касапиновић добаци: „Ухваћен!", он му одговори: „Не, није на делу ухваћен, али је и он одговоран за проневеру, што је подигнута скупштина починила". А кад фишкал конзисторијални др. Ђ. Милосављевић (познати тата лотрул — отац лоповски —, и из овог се види тадашњи појам о поштењу вршачке еп. скупштине, која је могла и шаког човека бирати за фишкала конзисторијалног) рече, да се мандат М. А. може оверовити, одговори му председник: „— Ја немам са мандатом никаква посла. Овде је реч о природи неког преступа, о по| штењу и карактеру неког човека. За коншролу људе који су осуђени не шриим. — Таког човека не могу примити за члана; јер /?е он свагда иодизаши ларму и вику иротив мог рада". Кад му затим и М. Долга рече, да кад М. А. може бити учитељ, може бити и члан епарх. скупштине, одговори му председник: „Примити таког човека за члана, значи ироституирати инсшитуцију. а ја морам да браним част вашу и до стојанство исшитуције". Напослетку пошто је председник изјавио: „Ја не марим, хоћете ли га примити. Он мени није неугодан, него само што баца рђаву сенку на скупштину. — Што сам говорио против М. А. чинио сам из дужности, и да сахраним вашу част", већина га верификова. У истој скупштини, на захтев народњака, да се иште сазив сабора због пензионисања Прокопијева и именовања Германа за администратора (данашњи су вршчани за противно), рекао је епискои Кенгелац и ово: За мене је пен-