Српски сион

С ВР . 136.

СРПСКИ сжон

Б р . 9.

ступу, а измалан је под Петром сином Мирчином трошком дворника Неделка и од тада постоји овај храм до данас, а зидови околни су само још једном 1788. од Турака били порушени. . . За време турских и руских ратова г 1810. до^е у Тисмену један српски господар из Кладове по имену Крачун, син господара Јована, обор-кнеза из Поречја и изме^у осталог рече им да се св. Никод. тело осим једног прста десне руке налази у манастиру који се зове патријаршија поред вароши Ипека. Но ово нико не вероваше, држећи да су моћи светитељеве сакривене и да се не зна за љих. Г. 1823. 15. августа о храму манастирском, дође један Србин монах из свете Горе по имену Јаков и рече нам да је у манастиру српском патријаршији видео 4 кивота с моштима, међу којима су у једном св. Никодима мошти и да на кивоту пише словенски и да се спохмиње на њем манастир Тисмена. Затим је ишао сам писац овог житија Отеван Јеромонах у манастир Чернику и ту му је рекао архим. Калиник, да је прошле године дошао у ман један светован свећеник са двојицом световњака да се поклоне и рекоше му исто што смо већ чули: да су моћи Никод. у Пећи. Онда већ морадосмо веровати да је тако, но ко их је однео тамо ? Стари калуђери причали су ми, да као пре тако и после сакривања моћију много Срба калуђера беше у Тисмени. И да наскоро после сакривања истог беше сав манастир опустошен и сви калуђери побегоше у Србију, калу^ери Румуни пак крили су се по врлетима и гудурама околним. Могуће је, као што ми рекоше да су моћи тада од Срба калуђрра тајно однети у манастир-патријаршију. Напокон неколицина од нас, кренемо се у патријаршију, да се уверимо да ли је баш тако и да се поклонимо, но код Новог Пазара девет месеци задрже нас Турци као шпијоне и једва нас пусте на заузимање хришћ. трговаца, али не у Србију него кући. Али у Новом Пазару дознадосмо од поклоника оближњег ма-

наст. Високих Дечана, да је доиста у Пећи светитељ Никодим, да му фали десни кажипрст и да се слави 26. декембра. И морадосмо заиста веровати, јер се све ово слаже. Но од куда су онамо моћи доспеле, не знадоше. 0 том смо чули од неких уважених и учених старих Срба, пре него што до^осмо у Србију, наиме. да су заиста Срби калуђери овог манастира однели моћи у патријаргиију, али не онда кад су побегли, него другом приликом. први пут збунио их је светитељ на чудан начин и морадоше без моћију по бећи, други пак пут кад су се вратили и кад опет морадоше због ратова побећи, постили су дуго и молили се и у откривењу добију дозволу и однесу моћи тајно да их околни калуђери не виде у Пећ. Ове моћи нису могли пећски калуђери једном да покрену с места, кад хтедоше с њима бегати дубље у Восну, него по примљеном откривењу покупе моћи и закопају у једну оближњу раку и по повратку нађу их неповре^ене и на старо место поставе.

Извјештај о раду сједнице епарх. конзисторије горњо-карловачке одржане у Плашком, дана 16. новембра 1906. нод нредсједништвом Његова Високонреосвештенства Господина Епископа Дојецезана Г. Михаила. Присутни су: протоирезвитер Илија Машић из Оточца, нротопрезвитер Михаило Стакић из Коренице, јереј Мане Оклобџија из Врела, јереј Милутин Вукелић из Огулина, јереј Владимир Дујић из Срп. Моравица и јереј Гено Вурдеља из Петрова-села-личког, г. г. Гавро Јакшић из Плашког и Миле Љубибратић из Плашког. РеФерише и биљежи ђакон Ис. Ђ. Пејновић, конз. биљежник. Изабрани чланови епарх. конзисторнје јереј Милутин Вукелић и јереј Гено Вурдеља полажу заклетву на чланство, а писмене се заклетве нохрањују међу списе. — Извјештај управе манаст. Гомирја о смрти јеромонаха Дамаскина Продановића узет је с тугом на знање уз усклик „слава му." — Извјештај протопрезвитера СтеФана Матијевића из Костајнице о смрти јереја