Српски сион

Б р . 11.

СРГ1СКИ СМОН

С тр . 171.

као капелан проте митровачког агилан свештеник, поштован од свију Митровчана, но отишавши у село и оставши зарано удов, постао је аватичан за јавне ствари. Н>ему се има захвалити што се изнашао гроб народног певца Филииа ВишниЛа и што му је свечано подигнут споменик. За дрквену општину има неоцењених заслуга, јер је његовим заузимањем општина сачувала две красне школске зграде и неколико стотина утрина пренесено на цркву. Као што се данас ретко где признају добра дела, тако је и њему неблагодарношћу захваљено на његовом заузимању. Вечан епомен нашем другу и брату Кости! 14. о. м. напрасно је умро у богословском семинару богослов II. године Љубомир ПетровиЛ из Шавшинаца. Покојни је Љубомир био један од најспремнијих и највреднијих богослова. Вечан спомен младом Љубомиру!

Поелане књиге на приказ. Књиге Матице Сриске. Бр. 19. и 20. Доситеј Обрадовиђ у Хоиову. Студија из културне и књижевне историје. Написао Тихомир ОстојиЛ. Нови Сад 8° УП. + 432. Цена 3 Круне. Милош Парента. Катихетика уџбеник за катихетске приправнике и ручна књига за катихете. Сарајево, 8° 468. Цена 4'50 Круна. 0 ориском народном иозоришту 1881. —1905. Пише др. Лага СтанојевиЛ. Карловџи 8° 56. После сабора. Утисци са галерије. Н. Сад 8° 16. Јаша ТомиЛ. Сабор јунак од мејдана. (19061907. год.) Н. Сад 8° 39. Цена 10 потура. Радослав М. ГрујиЛ. Грађа за историју иакрачког владичанства. (Прештампано из „Богословског Гласника" за 1906. и 1907.) Карловци, 8° 146.

Одговори уредништва Г. П а в л у Миљушевићу, учитењу гимнастике у месту. На наш чланак „Мњење пресветлог г. др. В. Николића подбана о политичном држању авт. зем. чиновника", што га посветисмо Ва« ма и начелној братији Вашој, одговористе нам у 60. бр. Аћепс! блата „Заставе". Замерајући нама, како нас нису напш

учитељи научили интели г ентности, те како немамо „ни најпримитивније особине интелигентна човека", што се види из тога, што ми сваког клеветамо и како је и поменути наш чланак пун денунцијација; да би показали, како хонетно треба писати, написасте св«ј одговор који може служити за узор финог и хонетног писања. И заизвесно ће исти Ваш одговор временом послужити за пример финог и хонетног писања, будућем радикалском писцу „Пример а хоншног сшила", чему ће му најбоље послужити „Застава", и ако има неколико злобника, који познавајући Ваш штил и Ваша сочиненија, тврде злобно да га је морао какав трамвајац „Заставин" нанисати за љубав чашудве Вашег чувеног ровинца, ког и данас не може довољно да се нахвали Коппег др. Никола Хурђевић и братија му. Остављајући то будућности, овде ћемо да наведемо кореспонденцију вођену између саб. одбора и патроната карловачке гимназије у погледу Ваше плате и петогодишњег донлатка, те по прочитању њеном, нека читаоци расуде: може ли се назвати наша тврдња „да је саб. одбор односно сабор повисио Вама плату и одредио квинквенале ирошив оиравданог разлога иатронага карл. гимназиуе, лажом. И кад човек — који зна и хоће да мисли паметно и поштено — све то хладнокрвно прочита, а уз то, да Вам је крњи радикалски туциндански сабор у својој XXX. седници на Вашу молбу, да Вам се изједначи плата са платом осталих нрофееора (!!), или да Вам се даде онаква плата, колико имају слични учитељи на државним школама у Троједници, одредио годишњу плату од 1600 кр. у прама досадашњој од 1200 кр. и потврдио закључак саб. одбора у погледу петогодишњег доплатка, а у XXXI. на Вашу молбу, да ^ Вам је урачунао у мировину године службовања на државним школама од 9. Окт. 1889. до 1. Окт. 1897.; питамо их: не види ли се из свега тога, да сте Ви миљеник радикалски, и да имате и разлога што сте им били и што сте им и данас њихов кортеш, што је познато и карловчанима, који се морају слатко насмејати на Ваше правдање, да Ви нисте њихов кортеш, нити сте цриређивали коме дочеке.