Српски сион

С ТР. 172.

СРПСКИ сион

Б р . 11.

А исти се морају слатко насмејати и на Вашу тврдњу, да „Народна кредитна банка" није радикалски завод, да се у њему не агитира за радикалство и да се њеним дужницима оставља слободно ноље да буду шта хоћеју. Паметни и мислеони људи морају се слатко насмејати и на Вашу тврдњу, да Ви не бисте могли бити и учитељ сокола и карловачких и на страни, тобоже с тога што имате носла у гимназији. А шта је са 2 месеца школског одмора, када би могли све сремске соколе научити, а карлокачке би могли учити онда, кад није час за гимнастику. Ове би се то дало учинити, да Ви знате ОНО, што знају и чешке професијонисте, и да сте имали амбиције да научите оно, што треба да зна један соколски учитељ. И што то не хтедосте учинити, не треба. да се чудите, што дођоете код ђака до ОНОГ угледа, што га имате, а особито код оних који са ооколашима раде. Тако исто исти се морају слатко насмејати и на Вашу тврњу, да ми оном својом тврдњом Вашег пријатеља и друга Ђорђа Гавриловића осрамотисмо, Дакле по Вашем назору то је осрамоћење, кад се каже, како је неко да не мора никог мољакати, свршио редовно нужне школе, да може постати професором! Да се не може ништа друго извести, кад неко нешто неправедно иште и моли, и части оне који су у власти иснунити му незаконито искање, па му не испуне, како би их смео онако по српски почастити, да му нису обећали молбу испунити; то је бар за мислеоне људе јасно, и кад је јасно, онда се не може назватг лажом наша тврдња, да су Вас радикали обманули. А шго држите, да ми мислисмо да ћете Ви окренути бунду, што Вам радикали не испунише жељу, и да Вас хтедосмо обрлатити оном шалом и напоменом, како почастисте радикале; то се варате. Нама није стало ни најмање до тога, шта ћете Ви бити, и то не Ви, него ма ко. Сваки нек буде што хоће, ал смо противни томе, да црофесори буду јавни кортеши страначки, без об8ира на странке. Ми смо противу сваке кортешације, па пошто смо таки, не можемо одобрити ни кортешовање професора и учигеља гимназијских. А

да сте и Ви и неки професори и сувише јавно кортешовали код последњих избора; то је бар познато. Па и онај чланак и овај одговор ае напесасмо за Вашу и њихову љубав, него за љубав завода на ком служите, јер ми и опет тврдимо, да им међу данашњим радикалима нод вођством Јаковљевим нема месга. У странци за коју рече један владика, да има у њојзи не само убица, него и најординарнијих лопова, и која странка не сме то да порече; у тој странци не може бити места професорима. Ну, кад је Вама и њима поносно да и са онима раде на организацији радакалске странке, с којима радисте; ми Вам ни мало не завидимо. У иогледу навода Ваших за наше плате, напомињемо Вам само то, да ми и 8аслужимо, што их уживамо. За ненолагање рачуна манастирске штамнарије раднкалима, о том ће бити већ говора, те ће се видети, шта је била штампарија, а шта је данас, и како се сачувао и умножио њен инвентар. Ну, молићемо како стоји са инвентаром гомбалачког прибора карловачке гимназије? Каквог примиете и из чега се састојао, а како је доцније изгледао и, шта је све уништено и нестало! Не брините се Ви за штампарију, него настојте код Ваших нротектора да изведу на чисто своје рачуне код пропалих штедионица, и да се што пре иснлати дуг просветних завода певачког друштва и читаонице. Иде скупштина, па не мојте да буде речи. Ево коресподенције између саб. одбора и патроната: Бр. 86]68. ех 1898. Управа српске вел. гимназије Карловачк« спроводи молбу Павла Миљушевића, учитеља гианастике, којом моли, да се за сталног учитеља именује с правом на мировину и нетогодишње доплатке. Р е ш е н о ј е: Молбу Павла Миљушевића у оном делу, да се за сталног учитеља са правом на мировину именује, удовољити и истоме почев од 1. Јан. 1899. сталност поделити у толико, да може у пензиони фонд према нлати саразмерно улоге улагати.