Српски сион

Б р . 11

СРПСКИ СИОН

С тр 167.

Влашкој, стар 68. год.; од 1740. до 1774, нарох у Варадији, а затим у Богшану у вршачко) епархији; 1774. закалуђерио се. Знања нема никаква. Говори и иише влашки. 7.) Монах Пахомије МихајловиЛ, учи деду, рођен у Чакову, 21 год. стар; 1774. закалућерио се. Зна граматику. Говори и пише сриски и влашки. Миран је и добар. * * * III. Црквене књиге у Средишту. Но списку потаисаном у манастиру Месићу 4. Фебруара 1775. од владике вршачког Вићентија Поиоваћа и игумана месићског Исаије Димитријевића, налазиле су се у њему ове кљиге: Сриске — црквено-словенске: Еванђеље московске Јо1. Аностол в „ Служебеик 4° 2 Октоиха Го1. Типик московки &)!. Триод Јо1. Пентикостар — Цветнак — Го1. Требник Го1. 8° Г) " Недељне проповеди Го1 12 Минеја московска Го1. Ведики псалтир {о1. Мали „ 8° Србљак Часловац Ирмологија Бар18 Дс1е1 Го1. Проповеди Генадијеве Цветник.

Циркулар митрополита Павла Ненадовића о оставини умрлих без деце. д. Р. Павел Вожиеју милостију православни Архиепископ — — — Благоговјејњејшему нротопресвитеру, свјашчеником парохиалним, јако и епитропом церковним в протопопијатје Нешчин-

ском обрјетајушчимсја, благодат и мир от Вога ! Благоговјенетвам вашим иредлагаем, како ЈГеополд римски император и краљ мажарски, Блажењејшему Патриарху Арсенију Черноевичу, епископом и всјем прочим церковним и мирским капитаном, вице капитаном и всему обшчеству греческаго закопа и народа илирическаго чрез епискона Исаију Диаковича из своје кралевске мажарске дворне канцеларие под 20. Авг. 1691. Привилегију јесу даровали, у коеј между прочима пункти, овај овима рјечма находитсе: „Сверху того саизво љаем, и в том, ашче би от греческаго закона кто без останка чад и сродников почивул, тогда такова всја субстанциа на Архиеиискона и церков, не иначе, ашче Архаепископ и Епископ котори умрет, такова подобно субстанциа на Архиепископат да припаднет". Ову милостивјејшу Привилегију јесу посљедователње бивши цесари и крали благоутробњејше потвердили, и их ц. к. величество ниње преславно царствујушчее љета 1743. торжествењејше конФирмирали. Но догодилосе да чрез исту мажарску канцеларију за Славонију у провинциалних мјестјех учинена спахилуком дана регулациа под 15. Марта 1756. издата, у коеј пункт 5. содержит: „Поданици имјенија посље без рода умирајушчих остајушчаја на против правилах кралевства себје да неудержајут, но таква имјенија таки, како се кто без рода преставит, спахии да откријут, кое ће посље спахиа, наплативши решчанцие порциске и осталог публичног данка и дуговах, себје присвоити". За то јест Их ц. к. велвчеству всеподањејша ремоншчрациа учинена, да овај регулацие пункт, не само в начаље помен?тому пункту привилегиалному, него и самому у време инкорпорацие народу нашему от Их величества под 1. Јулијом 1745. даному милостивјејшему Ферсихерунг-патенту, да она инкорворацва вашим народним Привилегиам ни у кое време неће на квар бити, противан јест. А народ нак опечален, гледајући пргд очима, како нихово имание по смерти неиждивасе