Српски сион

С тр . 168.

СРПСКИ СИОН

Б р , 11.

више на задузкбине ч душевну ползу, него на мирске спахиске потребе. На кое јесу их ц. к. величество праведњејше погледали, и арез једну под 21. Ноем. 1757. на све вармеће и кралевске вароши оправлену резолуцију објавити извољели, да нарочито у материи кадуцитета и церквеј зданија наше народне Привилегие ио оному начину и у оному разуму како су љета 1743. потверждене обдержавајусе и у дјелах и тежбах Привилегии касај^шчихсја у шест мјесјаци најдужше конац учинисе и правица. Того ради, и да не би у еапред нашим Привилегиам, Архиепископии и церкви дарованога права нарушение творило се, него би умирајушчим нашим Христианом помен, молитва, задужбине и подушиа непрестано творила се, сосим вам Протопопи, свјашчеником и епитропом церковним налагаем, да добро, бодро, и опасно позорствуете, кад кто у мјесту вашему от наших Христиан, без рода и насљедников престави се, онај сав оста так движима и недвижима до најменше вешчи, да препишете, и Нам онога дна, таки овамо у двор јавите человјека или жену по имену, и прозвишчу, у коем мјесту, коего дне, мјесјаца, и љета иреставитсе, и шчо је поеље нрестазлшагосја у че^у остало, вјерно и савјестно извје стите, јешче же и своим парохианом у церкви огласите и наручите, да такозе без рода и насљедников умирајушче вам јављајут, да ви можете нам оглашиват. Аколи би се гдјегод догодило, да от стра не спахиске такво имјение и останак на против наших Привилегиах и обичаја у вилаету под силу би се узимало изпред Нас и церкве, тако да имате ви Протопоп и свјашченици с церковни епитропи са сваким смирением и кротостију без сваке кавге у име милостивјејших народних Привилегиах, и у Наше и честааго клера и славнаго народа име протестирати пред оним лицем, кое таква насљедиа отимало буде, а Нам таки извјестно јавити тко и чие имјение, и колико чега — узима и отима, да знамо код Их ц. к. величества праву и основану тужбу предлагати. како ће се и посље у истини наћи,

Ово овако да обдержавате, и позорствуете и Нам јављате, за то и налагаем вам, да у цркви прочитате у сваком мјесту провинциалном и ви парохиални свјашченици и епитроп церковни да се на овом писму у сваком мјесту нодиишете, кога сте дне, мјесјаца и љета у коем прочи* тали, и из посљедњег села своему Протопопи возвратите, а Протопоп Нам под својом ковертом у оригиналу сице и подписато от сваког мјесста свјашченстаа и епитропов церковних, овамо пошљут. Дано в Митрополии Нашеј в Карловцје 10. дне Февруариа 1761. Павел Ненадович с. р. * * # У привилегији цара Леополда од 20. Авг. 1691. рекло се у погдеду кадуцитета као што је навео митр. Ненадовић — ово : „Осим тога одобравамо и то, да ако би когод између њи грчкога обреда без утехе деце и сродника преминуо; онда да цела такова сермија архиепископу и цркви, исто тако, и кад који архиепископ и епископ умре, и такова цела сермија да прииадне архиепискоиату". Ово је ираво цар Леоиолд уступио архиепископу — патријарху — у оно време, кад се држало, да Срби прешавши на ову страну, не ће овде остати, него да ће се повратити у своју стару отаџбину, одакле су и дошли, због чега је Леополд и рекао у истој привилегији: „— — Употребићемо по могућству сав труд, да победним Нашим оружјем. помоћу божјом, споменути народ српски што пре у области или станишта, која пре тога имађаше, наново уведемо, и непријатеље оданде узбијемо — —". Ну, кад се видело, да од тога не ће бити ништа, и да ће Срби остати овде, што је Бечу ишло у рачун; почеле су и војене и световне власти да не респектују поменуте наређ е ње Леонолдово, због чега су се и митрополити, и епископи на и народни сабор у Даљу 12. Нов. 1718. жалили против нереспектовања нар. при вилегија. У деклараторији од Јануара 1729. рекло се, да оставине оних, који умру без