Српски сион

Стр. 20Ј.

СРПСКИ сион

Б р. 13.

иаведеног разлога, колико би уиишло у мировински фонд од уилаћивања прве четвртине редовне плате, колико од плаћан>а 2° 0 износа од редовне плате, колико од ириноса новоизабраних пароха и окр. протоирезвитера, односно новоодликованих, да л' би се дало извести и ировести да улази у свештеничко мировински фонд иисарничка иристојба од хипотекарних зајмова, који се издају из народно црквеног јерархијског Фонда, што је досада улазило у мировинеки фонд за народиоцрквене чиновнике и ироФесоре, (§§. 12., 31.), који је фонд буди речепо и норед тог прихода имао 1905. диФицита 46.607*44 К, ког је морао да иодмири народно-црквени неирикосновени фонд , у §. 19. ставио да свештеничка мировипа носле навршених 10 годипа службе буде 4О° 0 од постигнуте редовне нлате, а за сваку даљу годину уз тих 40° 0 повишава се са В° 0 од те плате тако, да се после 30 година мировина изједпачује са редовном платом, коју дотичпи буде уживао у време његова умировљења. Да је г. Јеремић могао знати, колико н. ир. има данас свештеника, који су навршили 30 година службе, и кслико њихове данашње плате износе, те колики би капатал требао, да би се само њима од паведених у §. 35. прихода могла издати цела мировина; ужаснуо би се, а нодједно и увидео ветропирну своју основу. А да се не би допустило, да се но §. 15. педостатак — кији би износио грдне хиљаде — за нужне мировине подмирује из јерархијског и неприкосновепог Фонда, то је бар јасно. У осталом ти су фондови већ данас исцрпљени, те ће и они на брзо постати пасивни, као што је к-удра радикалска управа учинила и са клирикалноШКОЛСКИМ ФОНДОМ. 1892. вародно цркиени сабор натоциљан је, те је на ветронирном основу донео мировипску уредбу за ироФесоре и чиновнике. Има ли још где год у свету, да чим неко само једну четвртину нлате унесе у мировински фонд , и плати ма и једпу годину само 2°! 0 од своје илате, да ужива одмах целу своју нлату? А ту је несмислицу унео сабор у свој

§. 36., те што ју је унео, за то већ данас мора да неприкосновени фонд иотпуњује деФицит са 46.607'44 К. Такву је исту несмислицу унео и г. Јеремић у своју основу у §. 33. Површност и ненажња, а подједно и несавесност г. Јеремићева при рађењу своје основе огледа се и у овоме. „По <$. 12. „мировинске уредбе за свештеник^ удовице и сирочад" „годишња мировина односно припомоћ свешгеничким удовицама и малољетним сиротанима одређује се у оноликој своти, у колико је улог у благајну Фондовску у то име унлаћен." По томе дакле, ко је уилатио од 400 К, до укључно 1200 К, тога би и удовица односно сирочад уживали толику годишњу мировину. А како стоји по г. Јеремићевој основи? По § 21. мировина би се свештеничке удовице састојала „из половине мирдавине, која би њезину супругу нрипадала или коју би он већ уживао у време наступања његове смрти, но не може бити мања од 800 К, нити већа од 1600 К, ако је дотична удовица пароха, дочим мировина удовице окр. нротопрезвитера пе може бити мања од 1000 К, нити већа од 2000 К." А у §. 32. „евештеничке удовице и њихова деца, која примају своју мировину односно припомоћ из постојалог до сада мировинског Фонда, примаће у истом износу и одсада из Фонда овом уредбом установљеног. и Дакле, по г. Јеремићевој основи у будуће имале би оне свештеничке удовице и сирочад, којих је муж односно отац уложио у фонд 400 К годишње 800 К, дочим би оне, којих је муж уложио 1200 К, те би и оне имале толико мировине, могле да добијају само 800 К, односно од 800 до 1600 К. А данашње удовице свештеничке и сирочад, имале би да уживају онол:;ку мировину, колики је муж односно отац у фонд уложио. А јел' то право и поштено? Ми велимо, да није! Пошто је дакле и г. Јеремићева основа грађена на ветронирном основу, и