Српски сион

Б р . 13,

СРПСКИ СИОН

С тр 203.

пошто се не може реална уредба ни за свештеничку плату, нити за мировине свештеничке не да донети (сачинити) без претходних нужних дата за то; то се и она има сматрати као личио мишљење његово. А како је крајње време, да се једном донесе одговарајућа данашњим погребама уредба за свештеничку плату, треба приступити прикунљању нужне грађе, коју би грађу дужно било нокупити наше статистичко звање. И да се до тога дође, не би се њему смело оставити на вољу, да оно саставља и Формуларе за њу, јер ће и они испасти опет сакато, као што су испали и они његови досадашњи Формулари, од којих Формулара не ћемо дочекати резултате оног сазнања, који се њима требао постићи. Крајње је време, да се једном престане и код нас радити и установљавати звања и постављати људи, који нису у стању вршити дужности које треба у њима вршити. Није ли то и срамота и грехота, да је ево већ пета година, од како постоји автономни сгатистички уред, на који је за то време грдних свота издано на сакате и неизведљиве Формуларе; па за то време да није тако рећи нкшта објавио од свога рада. Он не само да није за то време издао нов „Шематизам", који нам је нуждан као кора хлеба, него његов шеФ г. Мато својом измишљотином, да ће да изради Шематизам на „широј основи", обмањује ево већ пету годину саборски одбор и обмањива ће га још неколико година, на и опет пе ће га издати на широј основи, а тако исто није ни ништа објавио, како стојимо у оном ногледу, за што је издавао своје Формуларе. Једном речи, ми и данас поред статистичког звања, које је овамо од 1902. лепе хиљаде прогутало, не знамо ништа како ми стојвмо ни у бројном погледу а камо ли у онима, за што су све истакнута иитања у оним сакатим Формуларима. И ношто их не мамо и не знамо, и пошто су и меродавпи уверени, да г. Мато нити има сиреме, — како је г. Мато дошао до оних уверења, да добро води своје

звање, добијено од људи, који нису на лицу места разгледали г. Матино звање, то је бар познато и за њих Чивутин не би дао ни потуре —, нити је он у стању поред свога угоднога живота и угађања своме сладострастију, урадити ишта поред својих помоћника, које не зна ни упутити на рад; то све није сметало туцинданском сабору, да је г. Мату изабрао за квестора и да му повери да обави штампање стенограФских записвика саборских, који су изишли са онако грубим погрешкама, и да му повиси плату као уреднику „Митроиолијског Гласника", на коме није ни до сада друго радио, доли коректуру водио, а сав материјал добијао од других, а не ће друго што радити ни у будуће, Е, ал треба свога нартизана наградити за старе партијеке услуге и за данашње ! Дајте нам меродавни једпом обичан „Шематизам", и прикупљајте марљиво нужну грађу и за свештеничку плату и за њихову мировину, јер без ње, не мојте мислити да се даде и једно и друго реално саставити и написати. Могу се написати ветропирне уредбе, ал оц њих не само да не ће свештенство имати каквог поболшања, него ће за извесно по њима доћи још у немилији положај, него у ком се данас налази, ■ I/ Извештај о раду седнице епарх. конзиеторије вршачке од од 13. (26.) марта 1907. године. Уступљене су на проучење и нредлог И. К. члана ове конзисторије нријаве поджупанског звања у Лугошу против ј. Е. К. и изјашњења истог у ствари нетачног састављања списка војних обвезника. — На пријаву поджупанског звања бекешке жупаније, да је срп. прав. парох. звање у Вел. Гају дало тражени од њега извод из матице крштених на српском а не на мађарском језику, одговорено, да се изводи према односној одлуци св. архијерејског Синода имају само на оригиналном језику матица издавати. — Издана је на изјашњење ј. Св. П. и Св. Ј. пароху и сист. п. пом. у Ченти пријава П. Б. због разних преступа. — Узет је звање извештај о президијалном одашиљању молбе ј. Ж. 0. пароха паланачког.