Српски сион

Б р . 13

СРИСКИ СИОН

С тр . 201.

Вег уоп ппг аиГ (Јеш Е1с1ез1е181ип§8-Ак{е де1)гаисћ$е ВеЈ8а(х, „Зегђогит, бегђзк! - и \уе1еНег 1п ШпкипЛ, ит (1ег Ке§е1ип§' с!ег УегћаИп18зе (1ег ^г опеШаИвсћеп СгезатпПкхгеће јп ОзЈеггеЈсћ тсћ4 ги ргаејисИсЈгсп, пасћ Ап81сћ1 бетег Ехсе11епг, (1е8 Неггп 81аа48т1и181ег8 оКис Јеп па110па1 сћагас1;еп81 ;18с1 )еп Ве18а1г хи §е!)гаисПеп ^аге, ћпс1е4 т с1еп оћ^еп 8е1ие Весћ(;81егИ&ип§, теаг 1)1вћег, ипс! зеИ сЈег ВебМшгип^ сВевег \Уиг(1е §ећгаисћПсћ, ипс! 181, 1и 80 ^уеН (1ег 6е§еп81аис1 аи! пнећ ипс! тете ЕегН^ип^ Веги^ ћа1, с1игсћ с1еп 1Јтб1аис1 ћегуог^егиГеи, с!а88 81сћ 8ете к. к. Ароз^оИбсће Мајев1ае1 т с1ет А1!ег§па(И§81еп, ићег (1ет \Уаћ1ак1 (1('н Соп§ге§8е8 ип!егт 13. Аи§и81 1864. егИоезепеп СопћгтаИоиб Б1р1оте, (Ве Ве^е1ии§ (1ег Мегагсћ18сћеп УегћаШп188е (1ег Вошапеп уогћећаИеа; — тИ с!ет А11егћбсћ81еи НашЈвсћгеШеп уот 24. Бесетћег 1864. с1је АћћаИип^ с1еб УсгћапсИип^з-Соп^геббев §епећшј§е1, — (Ие 1л8сћ1оНсће Клгсће 1П 81ећепћиг§еп гиг Ме1горо111еп КЈгсће егћоћеп, — иис! 1пес1игсћ сће Егпсћ1ип§ еЈпег с1ег 8ег1)18сћеп Ме1гороНе соог(!1п1г1еп Ме(гороИе с1еп Вотапеп уегПећеп ип(1 аПег^пасН^б! Ј>'епећпп§,'е1; (Ие Б>а»е аћег ићег сће ЕтЈ^ип^ с!ег 1)е1(1еп зргаећћсћ уег8сћ1ес1епеи Ме1гороИеи 1п е1пет кГгсћНсћеп Оћегћаир1е о1Геп §е1а88еп ћа1. Ме1п 61аићеп8ћекепп11П88 1о %1 1геи (1ет кајаегћсћеп \\ г аћ18ргисће: „УЈпћиа ХЈиШз", — тете ипегбсћиИегИсће Шћеггеи&ип^ 181. с1а88 1т 1п1егеззе (Јеа 81аа1е8 ип<1 <1ег К1гсће, (Ие аисћ вргасћИсћ 1ћеШеп Сепоббеп ип<1 ВИив, Ло&таЉећ ип(1 т а1еп дететзсћаННсћеп Ап§е1е§епће11еп јп етет Оћегћаир1е, 111 е1пег Оћп§кеП уегепп§е1 ии(1 сопсеп1пг1 ћ1еЉеп ти88еп. Уоп сИебег 1Нћеггеи§ип§ (1игсћ(1гип8'еп, капп јсћ (1ег АиН'а88ип§ ип<1 аиз^езргосћеиеп Ап81сћ1 8е1пег ЕхсеПепг. с1е8 Неггп 81аа18т1пЈ81ег8 а1з 1т 1п1еге88е с1е8 81аа1еб ип(1 (1ег &г. опеп(аИ»сћеп Кнсће 1п (1еп кахзегНсћеп 8(аа1еп пиг Дапкћаг ћеЈрШсћ(еп, ип(1 ћт (1ег Ап81сћ1, Даав сИе Ра(пагећеп Л\ г Гис1е а1з (Иезег Еш1§ип§'8-Рипк1 ги ће1гасћ1еп ее1. МЈ1 ^Уаћгип^ (1ег оћЈ§еп ^евсМсћШсћеп Сгип(11а§;е, с1иг11е е8 кепктп Апб(апс1е ип1егН^еп, (1еп ТИе1 Ра1пагсћ, а1б <Ие Ве/ејсћпип^ (1ег оћег81еи кнНећеп ЛУигсЈе <1ег §,г. ог1еп1аП8сћеп Кнсће ш с!сп КаЈ8ег81аа1еп 211 ^ећгаисћеп. Сепећш1§еп Еиег Носћ^ећогеп с1еп ЛибсЈгиок шеГпег аи8§еге1сћпе1еи Уегећгип^ ипс! <Ие Кегп&ип§ а1« ег§ећеп81ег Ојсиег 8апше1 Ма81геу1С8.

Брзо, кусо! Д. Р. Кад је саборски одбор могао да изда из својих седнида од 80. јулија до 4. Августа 1904. „Уредбу о дотацији, ирашша и дужностима српског православног свештенства у српској православној митронолији карловачкој", (која буци речеио, није донесена иод председништвом законитог председника односно нотпредседника — патријарха и епнскопа —, него световног нредседника, који закључци по једној министарској наредби не мају законите силе), коју је тако рећи на сунце израдио скрпио из разних уредаба —, те без да је имао јасне и тачне податке о свему оооме, шго је нужно за једну тако важну уредбу, а особито за одузимање парохијских сесија у „средишау митрополијскосвештеничку благајну", да и не говоримо о одузимаљу даљског спахилука, и да л' се даде то одузимање произвести свугде и где, те одредио на ветронирном основу тако велике плате и архиепископу-патријарху и владикама, протама, свештеницима и ђаконама, које се не би могле ни две године одржати, те у место што данас само један доста знатан део свештеника има мале нлате, па многи и што их имају, не добијају их уредно, по том би предлогу за 1—2 године сви свепггеници у митрополији у том погледу били изједначени; — тако је исто и пречасни г. прота Јован Јеремић држао, да има и он право, да на истим приципима и онако исто као и саборски одбор напише и штамиа и у „Богословском Гласпику" и посебице: „Предлог за уредбу о мировинском Фонду за српске иравославне парохијске свештенике у опсегу митрополије карловачке." И као што саборски одбор није нретходно испитао, (— он није могао ни испитати без нужних дата, понтто немамо тачног Шематизма, из ког би се могло увидети, колико у опште има нароха, парохијских сесија и колико оне могу донети чистог прихода, а тако исто и колико би могло унићи од верозаконског приноса —); тако исто и г. Јеремић без да је претходно и свестрано испитао и иснитати могао из