Српски сион

тр. 220

СРПСКИ сион

Б р . 14

једно и да л су они, који бране Његову Светост од Ваших бесоаучних нападаја праље части, или праље непоштења. Спремите се добро, шта ћете и како ћете пред судом говорити, и не верујте у „Заставину" лаж, односно сумњу, као да, не ће ни доћи до расправе. Доћи ће и мора доћи до ње, јер на њо.ј ће се доказати, ко сте и какви сте Ви противници и јунаци, а подједно и ноказати и пред светом, како има Бога и како правда мора победити, те ће на видело изићи и оно, што су „помрчина и добри људи појели уништили", да се сазна, зашто је то учињено, а можда и ко је то урадио. Само стриљења господо хришћанска и пазите на свој образ, да га не укаљате, као што га је укаљао г. др. Влада Манојловић из Суботице, који је бранећи себе да само не до|е пред суд, — а што се бојите г. докторе суда, кад се на туцинданском сабору показивасте Краљевићем Марком — учини просто издају автономну. Или зар то није издаја, кад се г. доктор усудио у приговору рећи и ово: „Шго је сабор овога пута чаеедавао у Ср. Карловцима то је случајно, јер је он бивао сазиван и на вемљишту Угарске (не брините се г. докторе, но радикалском брањењу, дочекаћемо и то а и друго што шта). §. 26. саборског устројетва придржава краљу право, да сабор и на друго које место сазове". А шта рече болан војвода Жарко у свом „Тумачу"? Ево шта рече! (Код §. 26.) Речи „иридржавајуЛи и до сад вршено право Њег. Величансшва, да исши (т. ј. сабор) и на друго које месшо одреди" јесу октројка, но то право владар после ступања саб. устројства, а и много ире тога није вршио". А шта рече др. Светозар Милетић, за чије се иоследнике паши радикали лажно издају, о тој октројци? Ево шта рече у чланку „Октројке и конгрес" у 60. бр. „Ваставе" за 1875. „Но октројка је вршак свој постигла у томе, што се Њег. Величанству придржава „досад вршено право да конгрес и у друго које место сазвати може. Боже мили чуда големога" !

„Незнамо, на чему се оснпва то право? Оно тек није излив, или атрибут државне власти са гледишта врховног надзора ни икога другог гледишта. На круна ни влада јој, не може ни сам земаљски сабор сазиваш, где хоће, него је место законом одређено, а тек је владалац и влада му саставни део земаљског сабора „месо од меса, кост од кости" његове. Према цркви пак, и њеним органима државна власт, па и круна, и влада, стоје на страни, на стражи, носматрајући, и то посматрање, тај надзор може она вршити на сваком месту, и није нужно ни са правдом и автономним правом складно, да цркв. нар. органи па и конгреси државној власти на ноге иду онамо, где је њој можда „комотнаје". Та ни скупштине најобичнији друштава нема права државна власт „командирати" куд хоће, а не камо ли скуиштину оваког друштва, као што је цркв. народно друштво." Рекавши за тим, како и сама државна власт осећа, да тога права нема, што се иозива на досадање вршење тога права, назвавши намеру њену, да у автономију унесе неко са автономајом у опреци стојеће право с тога, што је оно некада постојало, „сксићхз уШокиз" — ковитлац, рече: „Дакле нама ни автономија не помаже, да се ишчупају неки изданци феудални времена у држави, и абсолутни „резерватни" сиомени у нашој цркви? Но не стоји то баш ни тако, да је то право досада зршено; конгреси су увек држани у седишту мигрополије, Карловцима, Београду. Једини је Езузетак темишварски конгрес од 1790., али и томе су разни особени догађаји узрок, а најглавнији је тај, што у оно доба није било митрополитске резиденције у Карловцима, која је изгорела била, па је поглавито с тога сабор држан у месту админиетратора митрополије у Темишвару. И из тога сад уставна влада изводи неко право! Ето како се неки и само иривиднг^ нрецеденси употребљују на стешњење народно црквенога нрава!"' „Но државној власти, па и круни, неможе то ираво по самом постојећем зем. закону припадати ни по томе, што сабор сазива митрополит-патријарх уз пријаву Њ, Величанству, што је и у устројство увршћено; ко дакле, не сазива, још мање може место одређивати". »На откуд се сад тек државна власт сетила тога права, и сад га тек уметну, и то