Српски сион

Бр. 14,

СРПСКИ СИОН

Стр 217.

ра сиротиње, најбољега учитеља радиности и штедње, а врх свега још и славнога Мецената српскога женскога подмлатка, који је на олтар просвете наше женске деце радо и вољно жртвовао огромну своту од 250.000 круна! (Слава му!) Не учини то, господо моја, богаташ, који нема од срца порода, па не може благо своје да носи са собом на онај свет. То учини човек, који је своје огромно имање сам својим трудом стекао, који га има, хвала Богу, коме и оста вити, јер има и своје деце, па и унучади својих (Усклици: живели!) Тим славним делом својим стао је Лазар Дунђерски напоредо уза великога Саву Текелију, (Узвици : слава му!), показао је да је достојан друг и пријатељ великог српскога Мецената патријарха Георгија! (Одушевљени узвици: слава им!Живели!) Но допустите ми, Господо, да поменем још једно и то зар још славније дело Лазара Дунђерскога. У ово тужно доба, када нас је са тешке срамоте нанешене српскоме патријарху, српској цркви и народу, облила румен стида, када су малодушни међу нама већ зажалили и што су православни Срби — у ово тужно доба, рекох, диже се ево ова дична старина наша Лазар Дунђерски, данас заиста први и у целом поштеном свету најпризнатији човек у нашем нароцу: да, увређен у своме српскоме поносу, потресен у најсветијем осећању своје прадедовске вере, поведе коло оних српских синова, који прегоше дасе сложно одупру овоме злу, што прети да нам отрује и разгуба цео духовни живот наш ! Господине Лазо Дунђерски! — Ово ти је јуначко, ово ти је највеће дело твоје! Ради моралнога препорођаја, ради спаса српскога православнога народа у митрополији карловачкој, оставио си ти мирно домаће огњиште твоје, напустио си за часак стоструке радове твоје, дигао си се са сином својим, са хиљадама једеомишљеника твојих у бој против наше тешке срамоте и велике несреће, прегнуо си да извојујеш победу правди, истини и поштењу! Ово је бој достојан твоје снаге и твоје величине, честита

старино наша, велики и славни Лазо Дунђерски! Бог те за ово дело поживео ! Настави га одушевљено и истрајно, онако као што то само ти знаш! Твоја чиста и светла застава победиће извесно, а за ту победу славиће те поколења у сретнијим данима и помињаће те до века као велика човека и славнога српскога родољуба! Слава ти! Живео наш дични вођа Лазар Дунђерски! (Огромно одуодушевљење и непрекидни бурни усклици: живео!)". После ових здравица, које су с великим интересом саслушане, живим допадањем примљене и које су стекле великога и одушевљенога одзива у свију присутних гостију, поменуо је још и др Стеваи Павловик, српски књижевник и публициста из Новог Сада, у неколико речи ону усрдну потпору, коју су указали г. Лазару Дунђерскоме, у његову родољубиву раду: да се опере љага са образа српске цркве и народа, г. г. Ђура Вукићевић, др. Ђока Радовановић, др. Геда Дунђерски и др. Стева Адамовић, а парох Панта пл. ПоаовиЛ , обележио је, начином само њему својственим, све оне обмане, којима је наш народ завођен да тера ову херостратску политику, која му поткопава углед његова имена и руши темеље његових особина. Било је већ 3 сахата по подне, када је Његова Светост као домаћин разрешила трпезу и благословила све присутне, молећи их да остану још који часак уз њега у пријатељском разговору, — што су они радо и учинили. Сунце је већ нагињало на заранке, кад је посебни воз одвезао патријархове похођане натраг у Н. Сад Кад сам се пред вече прошетао са једним старим свештеником из равнога Срема, са којим се нисам видео већ пуних 40 година, рече ми старац при растанку тихо: Волим пријатељу, што сам доживео овај дан. „6*и джк егоже ссткори Гссподк, козр(1д8 ((ис /Л и козкесмимса конк!" Тако је добра душо! И мени је данас било мило — као што ми већ давно није тако било!