Српски сион

Б р . 17

СР11СКИ

СИОН

добро преписао, а домишљање г. Г. не ваља. У 31. реду стоји: с1еј:егпеге место (Зе1;еггеге. Страиа 72.: У 1. реду стоји: ргоскозГтаПопе место ргосгазПпаГтпе. 21. ред, стоји: шег§еге место пегдеге. Сшрана 73.: У 13. реду стоји: Гепш место 1епие. У истом реду стоји: а(1ш18зИ место а(1тЈ8И. Једва сам дочекао, да стигнем на крај овога немилога и незахвалнога посла. Ситније погрешке нисам могао набрајати, него само оне, које сметају правом разумевању текста. 0 разлици између текста молбенице Арсенија Ш, у издању г. Р. и у издању г. Г. мораће гшсати онај. тко буде научно обрађивао то доба српске повес нице, кад то није урадио г. Г. у својој књизи као што је требао урадити. Г. Радонић је на ту књигу два пут писао оцене. Први пут је написао оцену на основу које је примљен рад г. Грујића у издања „Матице Српске", а други пут у „Источнику" за 1906. бр. 12. и 13. стр. 328. Прве оцене нисам читао — без сумње је повољна —, друга — у којој се више говори о сукобу између две по степену различиге кулгуре, него о раду г. Г. и у којој стварне критикв издања инФормације нема — ласкава је за младога нисца, почетника у раду на повесници српској. Г. Р. свршава своју оцену или приказ са надом и жељом, да г. Г. што више привреди српској повесници. Ако овако буде радио г. Г., ако овако буде издавао изворе за повесницу нам. не само да не ће науци ништа привредити, него ће аеспремним и несавесним људима номоћи нравити још већу збрку у раду на српској новесници. Ја не могу свршити са уобичајеном Фразом, како ми је жао, што сам ово написао о раду вреднзга радника, не могу са неке „мниме" висиее говорити, како се надам да ће се г. издавач у тачности поправити, своје палеографско знање и своје знање латинскога језика усавршити и т. д. него морам завршити са речима покојнога Илариона Руварца: „И рад бих знати само, што се многи и многи пачају — те нреписују и издају на свет нреписе од писмених споменика, кад не

уму и кад нису у стању ни да прочитају људски те старе споменике!". (Стари Сланкамев, р. 25.). Мзслим, да је згодно да овде, где се толико говори о инФормацији Колонићевој, саопштим једно писмо владике Исаије Ђаковића ћесару о овом спису. — Владика пише, како је слуга реФерендара Тила пометњом — ја мислим подмићен — донео њему ову инФормацију или денунцпјацију, чијег писца он не зна, и тако да је он дознао њен садржај, који је лажан и увредљив за српски народ, српску цркву и њега. Он у име српскога народа протестује и тражи, да се даде народу и њему задовољштина због неоправдане увреде од незнанога нисца, који је непријатељ ћесару, јер га саветује на оно што се прогиви српским привилегијама. Прети ћесару, да може у народу буна настати, ако се послушају савети писца инФормације. Узда се инак у милост његову, коју је српски народ верношћу својом заслужио, ћесар да не ће послушати заводљиве савете, јер зна да и сам то не жели. — Радило се ипак у главном према инФормацији. Ево тога важнога иисма Исаије Ђаковића, за које мислим да још није издано, а вреди га издати: 8асгаН881та Саевагеа, Ке§1адие Ма1е^аз Ботте Бот1пе С1етеп(Ј881те. МаЈебкаИ УеаГгае 8асга1:1881тае, 1атеп1;ап1:ег 8апе, е! диае1и1озе (Зе1;е§еге песеваИог, диаШег ап!е аНдио^ сПев, сег1:а рипсГа рег то(1ит 1п{огта1:1оп18, е!: (1епипсЈа11оп18, 1ит соп!:га МаНопет, Кеи§1опет, ас Ессе181ат пов^гат, 1ит аскегеиз јрзатте! регвопат теат, ргаејисПсшзе пјтјгит \ег§епИа, рег еггогет а КеГегепсЈагЈо ТШ, 8иђ Еји8с1ет 8Ј§Шо, е1: в1пе 1Ии1о рег Ејиб(3ет Гати1ит, а(3 те гш88а регсерегјт, диае рипс!:а аиГет розЦиат Еггопеа ћаес 1гап8т1881о а(1 тапиз теаб ГасГа, <:гапзт11:1еп1:1 тпокп!:, еа, ИегаПз Ујсјђиз, \'1с1з81т рег Еиис1ет герећ1 <:а, гсзШиеге (Јећиј; Меодие зирег еа, 1:аН1:ег Гас1:а тГогтаГлопе, еГ (1епипсЈаПопе, т^иапГит пЈтГгит Ша, МаПопет, е^ Есс1еа1ат сопсегпегеГ, ^отте ' ГоПиз МаПошб, 8о1еп1381те ргоГеб(:ог, дио(1