Српски сион

С тр . 276.

СРПСКИ СИОН

БР. 18.

80000 кр. и од тада час-по телалило се у „Застави" о тим дефраудацијама Тела лило се, а није се чинило оно, што је требало чинити, ако је тај глас истинит, т. ј. да се поднела тужба суду због проневере. Није се пак то чинило стога, што је тај глас био лажан, измигпљен за кортешко средетво. За љубав истине, признајемо, да је г. Чеда у приватном друштву у више пути рекао да не ма говора о дефраудацији, него о спорним питањима. Јавно од својих протектора вије смео то да каже. Па и један иодвојвода радикалски, који је био реФерент у тој ствари, децом се својом клео, да не ма спомена о дефраулацији, него да је то кортешко средство. С том ужасном и витковском лажју, и сличним лажима о подели манастиреке земље, ушли су радикали у изборну борбу и добили су једае глас већине. Кад је Јаков у „Застави" и за време сабора почео да беди самосталце, како су они јатаци ЕБегове Светости, тада они покренуше у сабору питање о тобожњој дефраудацији, и на крају се испостави, да не ма говора о каквој дефраудацији, а тиме се и обелодани четиригодишња лаж „Заставина" и радикалска. „Прелиминар гледе онравака еа двору као и обрачун и калаудациони протокол, не могу се пронаћи", рекло се међу оста« лим у извештају ревизионог одбора. А знате ли зашто се није могло пронаћи? Није с стога, што је и то и све што се односило на поменуту оправку двора, украдено из архиве- А украдено је с тога, како би се могла Његова Светост обедити деФраудацијомОва крађа, учиљена из нитковских побуда од једног несретника, — као и спис о шандорској општини по претходном погрешном уведењу у нротоколима — пре вего што 1902. дођоше радикали на владу, по наговору несретног Грознога и Јоте, за њихове сврхе, за коју један подвојвода дознаде, и до ње дође, добро дође радикалској већини, те у помањкању саиса односећих се на оправку владичанског двора у Темишвару, позваше се на исказ бедног др. Бравка Илића и још беднијег „свршеног бо-

гослова" а сада економа Живка Витолића, чијем избору за посланикаједан карловачки грађанин има захвалити што дође до свога новца, датог му за време школовања, а и ми имамо повећег рачуна с њиме због узетих књига на продају, а ее положеног рачуна о њима, обедише ЕБегову Светост, да еије утрошио добијен новац еа оправку двору, без да се потрудио саборски одбор са евојим ревизором, да су на лицу места извидели целу ствар, кад су већ предузели да је претресу и после њеног Фиеалисања, где би се потпуно уверили да је одређееа и подигнута свота у истинн утрошена на оправку. Еако јв и када је иста крађа учињена и комв је и како јв доцеије доема у „надлежее" руке; то још за сада мора остати тајном. Но по нашим ннФормацијама, за њу није звао ви архивар ни ревизор. Она је учињена као што рекосмо пре њиховог доласка. И кад се овако нитковски радило, је ли тешко било протелалити у „Застави" о деФраудацији ?! И као што је рађено у овом питању, тако је рађено и у осталама, и скоро ће време показати и нашем свету и осталим народима, какву иокварену и неродољубиву интелигенцију има урпски народ, и какви су људи засели у управу црквено-народну. Ну, како има Бога, то ће и поменута крађа а и много друго што шта изићи на јавноет нридиком предстојећег суђења, и знајући радикалске војводе за свој „ча* стан" рад, за то и страхују од суда и све и сва раде, да до њега а не дође, или ако их већ не може мимоићи та чаша, а они раде на томе, да им не суди Србинсудац него Хрват, а по најновијим вестима раде на томе, да им се суди у Загребу, и да то постигну, вољеи су жртвовати и један свој срез, ког и сами не мају. Бедници, као да ће и у Загребу суд хтети и смети изрећи неоправдану пресуду. Сад кад знага ово, мирно спавај „већино саборска", и чекај праворек судеки, а дотле теши се писањем „Заставиним" о праљама патријарховим. За тебе и онако није друга храна, и аошто те Јаков њоме већ годинама храни,