Српски сион

Бр. 18.

СРПСКИ СИОН

С тр . 277.

ниси ни могла доеети друкчију одлуку 19. Јан, о. г. Јаков се смеје шго те је натоциљао, а ти ћеш имати кад да се кајеш и стидиш свога постуика. За то, аамет у главу српска интелигенцијо, па бежи из врзава кола док је време, које назва умесио „Србобран" в клаком и патентираним деопичарским ковентом за иродавање еароднах драгоцености и народее душе у приватне сврхе." Дваваести је час, те не греши душе и ве еавлачи и на себе и на децу дроклетство народео. Скорим ће засмрдити јако у радикалском царству. и тада ће се многи и многи од интелигенцаје стидети, што је био и сам у врзином колу, еу, нека се нико не нада да ће се моћи изт.ниги, да није познавао радикале какви су.

Брзо, куео! Д. Р. На ивјаву проте Јеремића на мој чланчнћ „Брзо кусо;" (з. бр. 13. о. л.) на којумеје на путу први упозорио његов најмлађи синчаћ Стојан, |ак У. карловачке гимназије, ословивши ме: „да ли сам читао татину изјаву у „Богословском гласнику" на мој чланак, те кад му рекох, да нисаа, рече ми: тата Вас у 5 кратких тачака сасвим побио (из овог се види какви се разговори воде у Јеремићевој кући пред децом, те се не треба на иало чудити, што и праља његова зна да прича, љубопитљивим госпојааа и званичне тајне и шта се све говори и мисли радити у кући Јеремићевој и Магарашевићевој), одговараа. На 1.) Да је оправдано моје ужасавање на §. 19. Јереаићева предлога и ногледоа на §. 17., види се најбоље ив тога, што би цо §§. 20. 29. 30. и 66. „Уредбе о дотацији варохијског свештенсгва" што га је израдио мајски саб. одбор, само за 19 данас живих свештеника у Архидијецези, који су навршила 40 година свештеничке службе, те би.имали право на мировину, годишње требало аздати аировиае 87.400 круна, што нрестазља ренту по 5^ 1.748.000 круна, без обзира, колико би требалб за мировину оних, који би и пре навр-

шене 40 годишње службе морали доћи у мировину. А кад би се усвојио предлог — уираво иретпостазка — Јеремићева, да се плата све, штеничка изједначи са илатама професора кар= ловачке гимказије; требала би још већа свота за мировину односво још већи фонд. Паиир је триељив, на њега се може и свака лудост написати и свакојаки предлози, ал је питање : ди л их ;е можно и у жи■ вош увесши и да л се даду одржаши 9 Жено је то ставити: иосле 30 односно 40 годишље свештеничке службе, ина свештеник права на оеолику мировину, колика му је плата с петогодишњам доплатцама, што би износило 4600 одеосно 4800 круна. Ну, то је несмислица, која се у данашње време код нас ее да произести. Не треба се варати и иравити смешним, јер код нас се не даду онакве плате одредити за, свештенике ни ао предлогу саборског одбора, још мање би се дале по иретноставци Јеремићевој. Давас постојећи фоед за св-ештеничке удовице и сирочад, не би се смео дирати и сјединити са умишљеним фондом за мировински свештенички фонд, јер би на брзо дошли до тога, да по §. 35. Јеремићева нредлога ни наше удовице не би добијале мировину. Нека сн остане, као што јесте, јер ће нас проклињати и наше удовице и сирочад, ако га спојимо. Он нам даје гаранцију, да можемо с мирном душом после наше смрти оставити удовице и сирочад. Од свештеничких петогодишњих доплатака, приноса, новоизабраних пароха и проти као и ириликом одкиковања и казни свештеничких, врло ће мало унићи у исти фонд, као и од добровољних прилога. А да ће се аоћи постићи, да у њега утичу и писарничке пристојбе од хипотекарних зајмова из јерархајског фонда, што су до сад улазиле у мировински фонд за нар. црквене чиновнике и професоре; у то могу веровати само наивни и ветропирни људи. Ну, све да и оне у њега утиче, ипак би и то мало било, јер 1905. није отуда унишдо у мар. фонд за чиновнике више од 803'48 круне. Сви приходи наведени у Јеремићевом §. 12. в. г. д. е, заједно са каматом фондовском, који би се по §. 35. смели употребљавати на.