Српски сион

С тр . 278.

СРПСКИ

сион

Б р . 18.

мировину и припомоћи, били би тако мали, да кроз 2—3 године не би ни 10. део сво.је мировине могли добијаги умировљени свештениди, односно њихове супруге и деца. С тога упозорујемо браћу свештенике, да настоје на томе, да се данас ностојећи фонд за свештеничке удовице и сирочад остави на миру, и да иикако не пристану на то, да ње« гова имовина по §. 36. Јеренићева предлога ностане имаовином њиме иредложеног фонда. У закону о фонду за издржавање удовица и деце умрлих свештеника и ђакона у краљевини Србији од 1891. у §.3 рекло се: „Овај се фонд не сме никад и ни у ком слуI чају употребити ва другу цељ, ос.им на ону, коју овај закон одређује". 2. Да је несмислица и §. 36. мировинске уредбе за нар. чиновнике и професоре и поред §§. 9. и 10., види се најбоље из тога, што је н. пр. покојни директор карловачке гимназије Стеван Лазић, уплатио саао 1000 кр. заједно са улогом и процентима, а иотом одмах уживао пуну плату с квинквеналиаа у износу од 4400 кр., а уз љега и други уживају, који су нешто више уплатили. А тога нема нигди у свету, па ни код државе. Свугди посгоји неки ирелаз и неко ограничење. Код нашег свешт. удовичког фонда, ко је прешао 40. годину, тај мора платити камату на све године од 40. године. Ја сам н. пр. морао платити за 20 година у натраг на улог камату. Како је мудро држава иоступала при установљењу фонда мировинског за учитеље и њихове удове и сирочад, види се из овога. У пропису за уређење правних одношаја учитељства на пучким школама војене крајине од 1871, у §. 53 рекло се: „За први десет година, рачунајући кад овај пропис стуци у живот, не сме се заклада начеши; за ово се време имају камате приваљивати главници. У случају особита обзира, може главно заповедништво спорасумно са зем. школским већем за учитељске удове и сироте дозволити иотпоре, но оне не смеју износити преко шестине годишњег доходка. У §. 54. Да оскрбна закл&да у свако доба узмогне намени одговарати, не сме се после измака ирвих десет година њезина опстанка на моровине, обскрбнине и узгојнине трошити

више него 2 / 3 годишњега дохотка, остатак има се иривалити извориој закладној главници, која се начеги не сме." „Ово ограничење има дотле опстојати, док .заклада не буде у сгању, да свима захтевима како ваља задовољује." А ми, ми одмах но ступању закладе у живот, почесмо исплаћивати и плате с доцлатцима, те за то већ данас подмирују фондови до 47.000'00 кр., а дотераћемо дотле, да ће цео приход фондовски — неприкосновено• школски — ићи на мировине, те ће се морати укинути неке шкоме. И кад већ данас морају да доплаћују толико грдну своту поменути фондови за мировину професора и чиновника; ваистину је ветроиирска претиоставка, да би по §. 15. Јеремићева предлога мањак за свешгеничко и свештеничко-уцовички фонд доплаћивао јерархпјски и неприкосновени фонд. И тако би исти фонд спао ли на оне приходе, назначене у §. 12., а какоони не би били довољни за подмирење нужних пензија ; на брзо би ио §. 35. дошло до краха, те нити би свештеници, нити њихове удовице и сирочад добијали мировину, јер од камате и оних прихода наведених у §. 12. в. г. д. и е, не би се ни десети део мировине могао издавати. Како је „брзо" рађен предлог Јеремићев, види се и из тога, што би се по његову пред* логу §. 15. мањак за мировину имао подмиривати из ирипомоћи из јерархијског и неприкосновеног фонда, а ио §, 35. мировине би се и васпитне припомоћи могле исплаћивати само из наведених у њему камата, а о припомоћи из јерархијског и неприкосновеног фонда нема ни спомена. А ако је он подразумевао код §. 35. и приход §. 15., требало је навести. У осталом §. 15. и онако је проблематичан, јер по §. 3. уредбе о дотацији сриског иравославног свештенства, што је спремио мајски саборски одбор, имао би приход јерархијског фонда утицати у средиштну митроиолијско свештеничку благајницу. А како би се по §. 71. поменуте уредбе са мировинским фондом (§. 37.) имао спојити и мировински фонд за свештеничке удовице и сирочад, ако нам већ није стало до реалног пензионог фонда, него до вегропирског; онда