Српски сион

Бр 18

СРПСКИ сион

С тр . 279,

је еајбоље да праетанемо на §§. 37. и 71. поменуте уредбе — предлога — саб. одбора, јер по §. 34. мир. уредбе за професоре и чиновнике имао би мањак према расположивим срествима подмиривати неприкосновеви и клирикални фонд, И епровели се наре1јење §§. 37. и 71 номенуте уредбе, кад би се хтело давати свима мировина по номенутој уредба — предлога, еав би приход и неприкошовеног и клирикалиог фонда одлазио на саме мировине поред лудог наређења и § 35. мир. фонда за професоре и чивовнике и §§ 37. уредбе — цредлога — саб. одбора. 0 тога нрепоручујемо меродавнама да у своје време мало већма промисле нри грађењу уредбе и за еаплату свештенства и за мировине њихове и њихових удовица и сирочади. Нека се сете лакомислености сабора од 1892-, који донесе онакој ветропирску уредбу о мировини професора и чиновника. 3.) Несмислица § 33. огледа се у томе, што би за његово изведење ареаа §. 35. требало имвтк милијоне, да би се од камата и оних незнагних прилога по §. 12. могло потпунце Нлаћати мировине с,'ештеницима одеосно њиховим удовицама и оирочадима црипомоћи. Или зар није несмислица, кад би Јеремићев предлог постао законом, то би за сваког умировљеног свештеника, који је одслужио 40 година, а такових има данас најмање једно 100 —130 — требало годишње мировине 4600 одноено 4800 кр., што преставља ренту од 92.000-00 кр. односно 96.000-00 кр., а за 100 9,600.000 00 круеа. Од улога би за дуго време врло мало у фонд улазило, пошто су мање више сви уплатили, па многи и више, него што би имали у име улога, и доплатака уплатити (по § 31.). А да у исти фона; не би ништа унишло од писарине јерархијског фонда, а тако исто да исти фонд не би покривао дефицит; навели смо за то и разлоге. 4.) Ненравда и непоштење у §§. 21. и 32. огледа се у томе, што §. 21. гбвори о бвти имајућим удовицама, а §. 32. б садашњим удовицама и доним би ио §. 32, данашње удовице имале ону исту мировину, коју и данас имају, бити имајуће напротив по §. 21. не би ишале ону, коју би имали по данашњој мировинској уредби.

Узмимо пример: парох Петар уложио је пре годину дава у фонд 1200 кр. и умре. Његова би удовица иаала толико годишње мировине. По §. 21. Јеремићевом удовица истогПетра не би имала већу мировину од 800 К. Јер њему би у то доба припадала по Јеремићевом предлогу аировина 960'00 К, а удовица би имала по § 21. 800 кр. мировино, Била би оштећена дакле годишње за 400 К. §§. 22. 23. и 24. не могу ее одноеити на удовице, које не мају деце, а §§. 81. и 33. не стоје ни у каквој вези са §§ |1. и 3$. Ј__2 §, 31. говори о свештеничким улозима у данас ностојећ^ фош^за свешт. удовице, а § 33. о урачунању година елужбе, дочим се пак у §. 21. јасно говори о томе, колико би и*гале добити бити имајуће свешт. удовице по предлогу Јеремићевом — и као што доказасмо, добијале би по нека мање, него што би добијале по данашњем —а у § 32. да би данашње нмале онолико исто, као што су имале 1"до данас. Из свега овде наведенога, јасно се видп, да сам имао потпуно право што сам Јеремићев предлог назвао ветропирним предлогом, да је израђен површно, непажњиво и несавесно, једном речи, да је рађен на брзо, те с тога је и кус. У осталом ја не знам и зашто је Јеремић излазио на јавност са својин предлогом, кад он није нишга друго, него копија — с неким изменама и допунама — мировинског фонда — за професоре и чиновнике од 1895. Могао је просто рећи мировиеска уредба за професоре и чиновнике од 1895., важи и за свештенике. А кад то није хтео да уради, него је имао свраб да и он предложн своју урздбу, имао је доста вреаена да увиди, како је поменута уредба ветропирски састављена као што рекох, и како ће вреженом она врло знатан део неприкосновеног и клиракалног фонда односити. С четвртином од нлате и донлатака и годишње 1% с тим се не прави мировджка заклада, Много већи би морао бвти и улог и годишњи ироценти. У Србији по реченом закону плаћа: I I. класа годишње 160 динара П. „ „ 120 „ Ш. „ „ 80 „