Српски сион

СРПСКИ

сион

О тр . 291.

држп крај свих зала, песма га ја оджала, њојзи хвала! Наводећи маога места еаших народних песама, закључио сам: Што се Србин још сад држи крај свих зала, вера га је одржала — вера нравославиа њојзи хвала! Да, та је вера на свој богодани начин одржавала свеет народа нашег тако силно, да ту свест — с врло малим изузетком — ни мучила разна не могоше потамнити, већ је она пра самом издисаљу мученика била бистра и неиомућена. И такову свест једнога народа хтео би неко једноставиом негацијом да уништи. Увидела се слабост такова оружја, па се стога прихватише браћа врло нозната на учна апарага, да збришу свест српског нароца у старини. Добра је стога мисао, да се против такова нападаја, уиотреби опет оружје, али оружје истине, докази објактивне историјске науке. Истина, покрај историје српскога парода, не би било нотребно, што понеки умесно нримећују, сад тек отварати српски народ, јер он има своју вековима документозану иеторију; али је добро дати и садашљем нараштају оружје у руке, да се има чим борити. Нисам стога зацовољан ни с онима, који одбацују прошлост, и не ће о њој нашта да чује, заборављајући на позаату латинску изреку, да }е ћјз^опа та§Јз1га уЦ;ае и 1их уегИаНз! У 10. бр. овога листа од ове године нриопћио је г. Исак Тз. Пејновић, конзисторвјалви бележник у Плагаком, једпо писмо из г. 1792., којим се несумњиво доказује, да је Срба и те године у Сењу било. Тежиште је тога писма баш у томе, што се изречао каже да су онде Срби, који српски говоре. Поводом тим приоаћујем и ја једно писмо, у којем се говори само о Власима, али је лако доказати, ко су ти Власи били. Међу најзнатнијим српскии областима била је у старини и Лерешва (део данашње Далмације од Цетине до Неретве). Да је Неретва српска земља и да су стари Неретвљани били Срби, за доказ ево речи само једног историчара. Ет %шгд с1ез зегМзсћеп УоШез, сНе Шегебапеп, Кагеп("апеп ; 1п (Зге1 2иреп апдезезееп, (1егеп и\уе1 81сћ ап с!ег Кие(е Ба1таиеп8 уоп с!ег СеИпа

ћ18 ићег сће Магепћа вгб1;геск1еп, т>ги аисћ сПе 1аве1п Сигго1а. Ме1ес1а, Вгаага ипс! Раго §ећбг!;еп, пззеп 8Јсћ дапгћсћ \оп а11ет Сгећогзат 1оз. [Јп1;ег а11е1П1§ег НеггбсћаЛ 1ћгег 2ирапе \уигс1еп 81е 1п враЛвгег а1з кићпе 8ее^аћгег, аћег аисћ а1з беегаићег ћегићт!;. 1 Храбри Срби Неретвљани, као и друга браћа им, гоњени касније од Турака, нануштали су седишта своја и одлазили у хришћанске земље, да се као ратници у хришћанској војсци боре против вековног непријатеља српског рода Турчина. Један огранак тих храбрих Неретвљана нознат је у историји иод именом Сењских Ускока. 0 њима је написао и прошле године штампао у Летопису Матице Српске умни академик српски Јов. Н. Томић једну студију под насловом: „Из историје Сењских Ускока (1604.1607.)". На почегку студије те вели се, да је Сењске Ускоке на честе излете у турске крајеве „гонило крвно непријатељ • ство с Турцима, због којих су напусшили своју домовину и иошражили склониште на 'Кесареву земљишшу. 2 И ето за те Ускоке доказује несумњиво напред споменуто писмо, да су били Срби, или да је међу њима било и Срба. Својим прилогом пак ја желим доказати, да су се Срба Ускоци селили и дубље у ћесареве земље, те да је један део њихов номешан био са српеким народом, који се скунљао око манастира Марче у Хрватској. У историјским споменицима 17. века епископ марчански зове се Ерјбсориз Миг1асогит или Миг1асеп813 Ерјзсориз Огаес1 КИиз. А за те морлаке илити црне влахе, како на једном месту каже Илариои Руварац, 3 ево шта признаје сам бискуп хр< ватски Петар Петретић (1648.- 1667.). Пишући прсноруку за марчанског владику Саву Станисављевића (1648.—1662.) самом римском папи, која је датирана 14. септ. 1651. он каже: с1гса аппит Ботјпј 1600. ех ТигсЈа зак ГгедиепИ питего Оепз Уа1а1 \Уас1аи' \У1асИугој Тотвк: НапДћисћ (1ег ба^еггеПЈМасћеп Сге8сћ1сћ1:е. I. Тће11. Рга<*. 1858. 8. 88. 2 Лет. књ. 237, отр. 20. 5 Задарска „Истина" од г. 1888., стр. 461. „0 пећекии патријарсима".