Српски сион

С тр . 292.

СРПСКИ СИОН

сћогит тв Еазелапогит уе1 роИиз ЗеггЛапогит т сопЕгпа Сгоа^ае 8с1.1Уошае соп^га Тигсаз бИиа!а ас1убш1; а на другом месту рори1ив Уа1асћогиш ат Зетапогит уе1 Ка8С1апогит. Побожна некоја душа Сењскога Ускока биће да је оставила манастиру Марчи свој посед, да се за њу калуђери Богу моле; но посед се тај није могао из манастира управљати због велике удаљености. Стога је било одлучено, да се прода, и о томе се говори у распису, који приопћујем. Писао га је марчански епискон Павле Зорчић (1671.—1685.), један од најгорих и управо бездушних служитеља у поелу унијаћења српскога народа у Хрватској. Занимљива је у писму титула Зорчвћева, а садржина је остала доста разумљива. N08 Раи1из 2огсћ1сћ Бе1 е4 Ароз^оНсае 8в(318 §га11а ер18сори8 8у1с1шсепз18 е<: Р1а1ееп818, Уа1асћогит, Мопаз1:егЈ1 е!; есс1е81ае бапсИ М1сћае118 1п Магс1па Аћћаз. Ба1ето па 2пап1е уегјт у узгакоти, ргесЈ коЈћ роб!;оуап1 оћгаг с1оШе оуа1 паз о1уогеп1 како ту 1ташсћ1 пеко1а те82<;о \ т и 82еп8гко1 Вгаф, кисћш у дгип^ у (Зги§а ко1а зге Иоти рп821о1е, у ћи(1исћ1 с1а1еко о^ па82 у 1;ака188е па ризг^от те821и (За1еко ос! §гас1а 88еп1а, пе тогето па<3а1уе (ЈегзаИ, педо ако 8ге ко!;еп с!оћаг сћ1оу1к па1(3е о<3 §га§1ап бгешапбгкЉ, ко1 ћ! ћо^о <;о 182^0 те82Ј;о паш у па8801 сг1гку1 р1а1Ш, коћко (Зоћп 1уисИ пај(1и (За1е уп(1по, ћосћето ти рго(За{ј, у гаЛо ро8г1азгто о(1 паббе зг!;гапе паззеда Ра1;га Тћео(1ога 8кгаћ1П1сћа сит р1епапа ро^епУа е<; Гаси11а4е уеп<3еп(3ј сћс1ит 1осит, у узга, ко1а 82в к шети рп82<;о1е, <3а ћис1е то§а! рго(1а1,1 у кирсга а88Ј§игоуаи 2 оу11п па81т Нзгот у ресћа1пи: уекоуесћп1т 4 гуашт гакопот, у 1ода гасћ паззи пауа(1пи ресћ1а4 розг!;аУ182то у у1азг1;пот гикот рО (1р132а82ШО. Ас<;ит Магсћ1ае 7. таи 1678. (Ер18Ј;о1ае т18811ез оп§та1еб а(3 (ћуегзоз зспр^ае. Т. III. N. 30.) 5

4 Нечитљива реч. 5 Преписано из надбискупске архнве у Загребу.

Како етојимо са мађарским пријатељетвом? Много се говори у последње време од две године овамо — о мађарско-сриском пријатељстку, и то о пријатељству на свима линијама: у Србији, у Босни, у Хрватској и Далмацији, те напослетку и у Ма ђарској. Ово пријатељство као нова политичка догма, постала је у Србији и оданде се најживље пропагира, — а најмање је ухватила корена у Мађарској, и то тамо где Срби и Мађари Фактички заједао живе, и где по природи саме ствари право пријатељство једино и може постати и развијати се. Вредно је да како ову појаву, гако и суштиву мађарско српског пријатељства, као политичку живу мисао изближе испитамо и своје становиште према њојзи јасно и отворено исповедимо. То је нужно, јер се око овога питања чисто лаже и тргује, а отворена мушка реч може бити и по Србе и по Мађаре одвећ корисна, јер пријатељства међу завађеном браћом дотле не може бити, док се узроци завади спо разумно братски и заједнички не одклоне. Нема сумње да ће нам и сваки ваљан ноштен Мађар у овом пигању за право дати, јер ми познајемо и мађареки каракрер исто тако као и српски, пак знамо да отворено и искреним објашњењем може бити споразума, а лагањем и неискреношћу, взигравањем и надмудривањем никада. Срби и Мађари били су пријатељи и браћа, док су били своји господари, док су били независни и напредни. Ненријатељство је постало и настало онда, када оба народа падоше у невсљу, када их задеси несрећа турске инвазије, и када им се државна неодвисност разби и распаде. Но за цело време искушења пропасти и робовања није се из оба народа никада изгубила тежња и нада за ваекрсом, у Мађара никада није утрнула мађарска мисао, — а ни Срби никад ненапустише српску мисао. И српска мисао и мађарска мисао је иста ствар, иста племенита жудња за политичким идеалима, којој су оба народа