Српски сион

Бр 19

СРПСКЖ сион

С тр . 295.

позорници, — а Јота Грујић, распоп Марковић,екс адвокат Калмар и још неки иза кулиса, нриказују се данас срлском и мађарском народу као поборници српско мађарског цријатељетва. И то лажно пријатељство има од српске стране једино ту циљ, да се испуни жеља вође радикалског, да коалициона влада баци у пензију без икаквог извида на основу закључка туцинданског сабора патријарха, а с мађарске, да се обмане стран свет, како и Срби одобравају рад Кошутоваца. Може ли бити искрене, трајне, братске љубави и заједнице између Срба и Мађара? На то одговарам просто и јасно, и то сам мњење од свога детињства, на све до данас увек и конзеквентно заетупао, — тога пријатељства и заједнице може, треба и по времену мора бити! Живио сам међу Мађарима, правим Мађарима, пробавио сам најлерше своје младићске године међу чистим Мађарима, знам клко дише и како осећа т. ј. мађарски господин, а знам како мисли и осећа сељак и занатлија; могу сваком казати да прави Мађар воли правог Србина, да му је радо пријатељ и друг. Прави Мађар је добричина и одличан у толеранцији према туђем језику, туђој вери, туђим на викама и обичајима. Није истина да су прави Мађари према другим народима агресивни, напротив они су јаки као и ми баш у пасивној резистенцији. Они се опиру најжешће неправди и насиљу, а сами то нерадо чине. Где је међу народима симпатије, тамо је како заједничка политика, тако асто и пријатељство врло лака ствар. Лако ће се наћи Формула. А кад се нађе, држаће се савесно и лојално. Није тешко постићи да сваки Србин, и онај на мору јадранском, и онај у кршевима херцеговачким, и онај у старој и новој Србији и свугде где их има, са поносом сматра у Мађару свога брата заштитника, коме је обвезан, и коме је готов у његовој тежњи за слободом и неодвисношћу братском и према сваком помагачи. А с друге стране знам и то уверио сам се и искусио сам, да Мађари ни с

једним другик народом не могу тако добро да се слажу као баш са Србима. Дакле пријатељство и заједаица већ по природи је ту, а може се лако још и даље развити и неговати. Но зато има пута и начина. А погрегоан је пут, којим се у овом пигању већ од 30 година овамо иде. Мађарске владе употребљавале су увек неке десператне екзистенције, које су требале да важе као приврженици мађарства, и заступници домољубља међу Србима. Од Јоте до Јаше Томића дуга је поворка таких жалосних аностола, али је метода којом су се исти служилн, увек била једна иста. Та метода је нападала, клеветала, потискивала и рушила најбоље људе у нашем народу. Ако се хоће са Србима споразума, а то је с погледом на унутарње и спољне нрилике наше домовине заиста позитивно, корисно и нужно; онда не треба тражити ни истицати најмљене клев<=тнике јер је увреда за нас све и предпоставити, да се са људима Јотине сорте воде за нас преговори о пријагељству и политичкој заједници. А везати се са Јашом Томићем, значи одгураути од себе све боље елементе српскога народа. Морални жиг који је на томе човеку, виде Срби и на челу оне странке, којој је он саветник и помагач. Не Беч ни камарила, него једино ово што смо горе навели је узрок томе, што српски народ стоји у резерви према коалицији, односно Кошутовцима. И не ће и не може бити свезе између Срба и коалиције све дотле, докле коалиција не пође правим иутем, а не окане се оне клике, којој је представник Јаша Томић и његова „Застава." 0 томе ће се свако моћи за кратко време уверити, није далеко до избора, и то слободних општих избора. Онда ће се видети :Је ли Јаша Томић и његова клика оно, за чега га новосадски жупан и посланпк у Пешти приказују. Ко жели свезе са Србима у Угарској, тај мора с друге стране почети. Ко нама лојално кзађе на сусрет, ми ћемо га још лојалније иоздравити, — али јотина метода мора за свагда престати, та игра више