Српски сион

С тр. 308.

СРПСКИ СИОН

Бр 20.

1 Приказ. ГГравославни „Овештенички календар" за 1907. годину. Ручна књига за парохијско свештенство. Година I. Уз пријатељеку сарадњу приредио: Јереј Добривој НиколиЛ, парох у Срп. Крстуру. Цена 1 круна. Велика Кикинда. Штампарија Јована Радака 1906. Пред нама је дакле једна новина: „Свешшенички Календар " ва 1907. годину. Реткост је, да се код нас о каквој новини у опће тако и толико ћути, као што је случај са овим календаром. Долазак његов на овај свет, само је, колико нам се чини, регистрован. „Богословски Гласник", „Пастир Добри", „Срп. Сион", ни један т. зв. стручни лист, до данас о новини тој ни беле ни црне прозборио није. По снази својој а према утисцима, које је на нас учинио календар овај, потрудићемо се, да по захтевима књижевнога резона, критички истакнемо и добре и слабе особине његове, узевши у обзир, како формалну тако и материјалну страну му. Књига под горњим натписом, дели се у главном на два дела: ирви т. ј. календарски део и други т. ј. поучни део (ручна књига за парох. свештенство). Затим на крају, после штампарских погрешака, предговора и садржаја, долазе: белешке, вашари и огласи. Пре но што бисмо се упустили у оце» њивање појединих делова овога календара, напоменути нам је, да књига ова т. ј. свештенички календар овај, нема никакве систематске поделе и да није ни најмање прегледно уређен. Први т. ј. календарски део није ни странама обележен! Зашто је г. уредник календара пропустио то учинити, врло нам је загонетно! Тек ваљда није то онако на сумце учињено? Или, вал>да се тиме хтела и требала истаћи јача разлика изме^у једнога и другога дела календара? Али, по нашем скромном мишл>ењу, та се равлика не истиче и не обележава баш тако и на тај начин, него некако (макар како) друкчије. У осталом, да је цео овај календар по све несистематски уре^ен и да му је подела иначе врло р^ава, увериће се

сваки, који са оценом овом сравнио буде сам календар. Први (календарски) део. Пре свега, одмах на првоме листу после наслова, налази се слика преосвећенога господина дра Георгија Летића. епископа темишвар' ског, а на листу за тим, животопис уз слику. Немамо ништа против овога, али поступак ипак не одобравамо. Запитати нам је само г. Уредника, зашто на челу овога календира није дошао и лик митрополита-патријарха, а око њега ликови и осталих епискоиа наше митрополије, а натраг, у другом делу календара по могућству и ликови осталих срп. православних митрополита и епископа ван карловачке митрополије, као и ликови других заслужних лица по св. цркву нашу? Овако нам се и нехотице намеће питање, није ли можда овај календар ручна књига само за свештенство темишварске епархије? После овога долази опће уобичајени календарски део, који би се бар у свештеничком календару сасвим друкчијеуредити требао, Овде нема готово ничега за похвалу. Неугодно нам је и спомињати све замерке (нарочито она сакато наведена зачала апостола и јеванђеља), које смо овде запазили.* Споменућемо само некоје. Н. пр. Зар у српском свештеничком календару, Срби Свеци, нису од г. Уредника ни толику пажњу заслужили, да се нешто крупнијим словима или бар курзивом означе ако не сви, а оно бар неки н. пр. Видов-дан, св. Мрата и т. д.? <3ар неки Срби Свеци, као н. пр. Кнез Јован Владимир (22. маја) и Никодим Архиеп. (11. маја) нису заслужили да у свештенички календар уђу, а св. Црква им међутим у одре^ене дане службу поји?! Кад је места у овом календару н. пр. Петру I, (18. октобра) и Стевану Пиперском (20. маја), који немају у Србљаку своје службе, тим пре треба да су у календару па још свештеничком, бар сви они Срби Свеци, који евоје службе имају (види београдски Србљак од 1861. године). * И г. Никодић, као и други кадендарџије наводе их по грчком јеванђелистару, Уред.