Српски сион

СРПСКИ сион

А шта је тек свештенство Богу згрешидо, да у своме стручноме календару чита она стогодишњакова гатања о времену? Па тек оне белешке о „купусу, карфијолу, салати, целеру, спанаћу, мрк ви, грашку и кромпиру"!! Зашто багп о том у свештеничком календару ? Зар се нису на томе месту могле, место стогодишњакових гатања о времену и оних бележака о домазлуку, ставити по свештенство корисније белешке, које би више и доликовале достојанству свештеничкога календара, а које су много прече свештенству од целера, купуса, салате и т. д.? Зар се није умело и могло код свакога месеца у место тих бележака забележити по што-шта компликованога н. пр. цркв. правила или по што-шта из пастирске праксе? Зар да баш свештеник чита сваки дан како се „претреса жито у житницама, прегледа остављено воће, зеље и смокови, отаче вино, чисто и сухо држе штале, а кад је леп дан, да изводи стоку на поље да се изветри."? Лепо пастирство! Када још напоменемо, да јв овај т. ј. календарски део у опће с много непажње и површности уреЈјен, доста смо благо оценили посао, који је око уре|ивања првога т. ј. календарскога дела уложен, Ко нам ово не верује, нек испореди свештенички календар овај н. пр. са опће признатим добро уре^еним календаром Србобраном, па ће се уверити, није ли ова оцена наша доиста веома блага. Други (поучни) део, или боље рећи: ручпа књига за иарох. свешшенсшво. На првоме месту у одсеку А. налази се чланак: „ЈИшо је сватсом иравославном хришИанину нужно да зна из области својв цркве и . Руку на срце па будимо искрени! Да ли је места у свештеничком календару и оваквим чланцима? Ми мислимо, да, не! Ово би више приличило, да је забележено тамо напред у календарском делу, место онога целера и салате. Не поричемо вредност самога чланка, али нам је врло неугодно, што се баш исти тај чланак тако рећи од речи до речи налази и у календару Србобрану за 1907. годину. Зар да се за свештенике пише

исто то, што и за лаике? Зар висопречасни и уважени писац горњега чланка г. Богдановић, у таквој форми пружа свештеницима (дакле као и обичнима правосл. хришћанима) оно, што им је нужно знати из области своје цркве ? Или је ово можда написано за попадије? Наше је скромно мишљење, да овај чланак, бар у оној форми, никако баш није требао ући у свештенички календар, а нарочито онај део, у ком је изложен „кратак типик месечним редом". Боље би било да је на том уводноме месту расправио когод питање о свештеничком удружењу или које друго савремено питање из свештеничкога живота. У одсеку В. набрајају се „Црквени великодосшојници" 1.) у митрополији еремско- (зашто сремско?) карловачкој (ово је већ по други пут; први пут на крају календарскога дела); 2.) у митрополији буковинској и далматинској ; 3.) у Восни и Херцеговини; 4.) у краљевини Србији; 5.) у кнежевин Црној Гори и 6.) у Ст. Србији и Македонији. У одсеку В. забележени су „ Сриски манасшири ", но не сви. У примедби се обећава, да ће се до године попунити. У одсеку Г. наведене су „ ЛаЈвише автономне власши у сри. иравосл. митро• иолији карловичкој" . Овде нам је напоменути, да је г. Уредник неконсеквентан при обележавању назива наше митропополије. Док на последњем листу у дну првога (календарскога) дела, назива митрополију нашу „сремско-карловачка", овде међутим (стр. 14.) као и на стр. 65. употребљава израз „карловачка митрополија«. Мало више конееквенције! У Јвдној истој књизи бар, требало би: еп1\уес1ег — ос!ег. Да је пак израз „карловачка митрополија" доиста маого обичнији од онога „сремско-карловачка", у то, држимо, неће ваљда нико посумњати. У одсеку 2. изређано је „ Професорско особље сри. иравосл. богословског училишша у Ср. Карловцима У одсеку Е. читамо доста добар чланчић од Григ. Стајића „ Законске иовластице свешшеничког сшалежа и од стране државних и наших автономних закона