Српски сион

Стр. 310

СРПСКИ СИОН

Бр 20.

свештеницима зајемчене. Само је штета, што се г. писац горњега чланчпћа није упоредо позвао и на односна законска наре^ења у погледу свештеничких повластица зајемчених и у законима краљ. Хрватске и Олавоније. Истина. да се го= тово све речено у овоме чланчићу, налази и у Тумачу дра Жарка Миладиновића (стр. 154. —157.), па шта више још и опширније,** али је зато чланчић овај ипак свештеоству добро дошао. У одсеку Ж. је чланак од истога писца „0 биљеговању м.атргасулариих извода". 0 овоме прекрасном чланку не треба много говорити. Он се сам хвали. Довол>но је напоменути, да је и овај чланак г. Стајиће добро (шта више врло добро) дошао парох. свештенству. Одсек 3. казује нам „ кратку историју митрополије карловачке и из пера Милутина Јакшића. Чланчић овај можемо назвати најмириснијим цветком у књизи о којој говоримо. У одсеку И. ређају се без икакве системе и потребног прегледа „ Изводи окр. наредаба, начелпих одлука, решења и других наре^ења еиарх. власши шемишварских и шо од 1866. до 1904. год. мо циркуларпом ирошоколу иарох. звања санадског и . Ова работа обухвата пуну четвртину целога календара или боље рећи ни мање ни више, него само 15 листи! Ко је ово ексцерпирао (не кажа се), врло је несрећно сво] посао извео. Овако неспретно и рогобатно изведену работу, срамота је и било унети у свештенички календар. У одсеку за овим, који је опет обележен са И. износи нам Сава Петковић „Извод из циркуларних наредаба архидијецезалних власти у Срем. Карловцима из год. {1869. —Већ по натпису види се, да је посао овај извео добар на перу мајстор. Ексцерпт г. Петковића (свега 3 листа) изведен је врло кратко и ванредно добро. Управо не може му се наћи приговора, но се само похвалити може. Морамо признати, да смо га и по ** у Тумачу су наведена преимућства свештеника већином но нангим допунама у 10-12, бр. „Српеког Сиона" ва 1893, Уред.

пети — шести пут у сласт читали. Јако нам је жао, што г. Петковић није ексцерпирао и оне наредбе тем. епарх. власти или што није бар инштруирао онога, који их је ексцерпирао, па бар не би било такве колосалне разлике изме^у оие и ове тако сродне работе. У одсеку Ј. изведен је „Крашак иреглед кр. иривилегија, наредаба и ш. д. које се односе на иосшанак и развитак иравосл. сри. цркве у Угарској*. У одсеку К. штампан је „ Шематизам мишроиолијских и еиархијских власши и свега иарохијског и делом манастирског свешшенсшва митроиолије карловачке, црно' горске, бањалучко-биха&ске, рашко-иризренске и захумско херцеговачке и еиархије тимочке крајем 1906. године". Сачувај нас Боже оваквих несистематских. неарегледних, неконсеквентно изведених и нетачних шематизама! Ни оно гато је у натпису речено, није све изведено. Но у оном вајном „У место предговора" (које је случајно на крају календара отштампано) читамо објашњења, зашто у „Шемати зам" није ушло све, што је у натпису истога означено Но да се обазремо на по нешто из овога „Шематизма". Рекосмо, да је несистематски, непрегледно. неконсеквентно и нетачно изведен. То ћемо покушати и да докажемо а на основу података, које нам сам „Шематизам" пружа. Податке ћемо наводити само из оних епархија, које су у подручју карловачке митро« иолије, „Шематизам" отпочиње с бачком дијецезом, у место да је речено: I. карловачка митрополија, па онда ређање појединих дијецеза (обележивши их било словима. било бројкама) и то прво је требало отпочети са архидијецезом, јер њој свакако припада првенство међу осталим дијецезама карловачке митрополије. Већ ово нам казује колико је систематски посао тај изведен! А да му још и потребан преглед мањка, увериће се свако, ко се са овим „Шематизмом" узбуде послужио. Дијецезе нису маркантно обележене, а то баш много смета прегледу! Да је у њему пуно и неконсеквенција у