Српски сион

С тр . 342.

СРПСКИ СИОН

Б р 22.

Кореепонденција патријарха Ареенија Јовановића (Шакабенте) из Беча од 7. Фебруара до 5. Маја 1741. Д. Р. Г. Милутин Јакшић у својим лекцијама „0 Арсенију /У.", на етр. 28. навео је, како је у ночетку 1741. натријарх Арсеније са неким народним изасланицима отишао у Беч, да ради на св >јој нотврди и нотврди народаих привилегија. Он не знаде тачно навести време његова бављења у Вечу, и по његовом наводу примљен је био Арсеније у аудиенцију 23. Феб. 1741. Ми смо у стању, да из кореснонденције Арсенијеве, коју ћемо овде навести, напоменемо, да се он у Бечу бавио од 2. Фебруара до б. Маја, а без сумње и доцније, ну, за то се време за извесно бавио у Бечу, На првом се листу налази позив патријархов сваком од епископа, у ком им рече: (почетак Фали) „— — — — со обичноју нленипотенциеју и трошком депутирта что скоршее овамо отправите. Ибо ниње у зачалу градушчаго мца Маја, хошчет мажарска в Пожуње диета или собор бити, на котором могут Мажари всјакое доброе за себе уредовление учинити, нас же на том (ашче здје необрјашчемсја) неупомјанут, и тако за нас в Мажарској живушчих и пребивајушчих не добро будет. За то всјачески нуждно јест да депутирти најпосље на један мц днеј прежде нежели диета зачати се будет, пријдут. За кое особливо Вашему Вратству препоручуем да о том попечение и старание на себе пријмите, и с приљежанием возрадите, да би тое дјело закасненију неотдавало се, или паче (чтоб за особливое добро и ползу било) сами, аки пастир пастви и Епархии вашеја у персони от стране клера хотја со своим трошком да нотшчитесја пријти и со собоју јединаго от воинствених и јединаго от помјестних, коего с тамошним клером и народом депутирта изберете, с пленипотенциеју и иним трошком привести, сице о сем и крајинам всјем пишем. А от славнаго ХоФкригсрота, по про-

шенију нашему, рескрипта или разписа о том тамо на команде разаслани јесу, то јест: да би избравшимсе воинственим депутиртом овамо поити невозбранено било, номјестним же како торговим људем и без гого всегда свободно. И уже от краине поморишке и потијске јесу нам објавили да су такове рескрипте получили, а тако не двоим да и тамо пријмили нисте. Того ради отложивше все на страну, Ваше Братство с депутирти пријти поспјешите, како Вас с надеждеју ожидајушче цребиваем — — Арсениј Четверти.ј. Сего 7. дењ паки Господам обер-капитаном, а имено краине подунавске Г. Секули Витковичу, посавске Јосифу Монастерлии, поморишке Арсенију Вуичу, потијске обрст»вохтмајстору Василију Тзулинцу, Г. обршчеру Атанасију от Рашковича, Г. обрствохтмајстору Вуку Исаиловичу и Г. администратору карловачкому Андреју Андреевичу, такожде из Вјени писано. Сим благородију и синољубијам Вашим имами извјестити, что всемогушчаго помошчију здје во царствујушчиј град Виену сего текушчаго 2. благополучно нришли јесмо, гдје между сим временем настоим и уповаем на сих дњах код јеја кр. вели^ чества аудиенцију имјети (имао ју је као што наведосмо 23. Феб.), на которој како за преставление јего цес. величества (Кар ла VI.), именем всего клера и народа нашего должное сажаљение учинити, тако и благословеное ветунление на престол јеја Величеству нашеј всемилостивјејшеј региње (Марији Терезији) привјетствовати, намже и привилегијам потверждение, и в пред хотјашчим бити, нашим нредложенијам милостивјејшее допушчение всепокорно просити в намјерении јесми. Кое вашему Благородију и синољепиам сообшчајушче отечески совјетуем: да би сие златое и всјаких благополучних сљедованиј исполненое времја црезиранију непредавали, но с воинственими краини вашеја и цом]естними верховними народа нашего разговорившесја јединаго от воинстених и јединаго от помјестних обичноју нленипотенцију и трошком депутирта что скорјејше овамо отпра-