Српски сион

Б р . 22

СРПСКИ СИОН

С тр . 343.

вите. Ибо ниње у зачалу гредушчаго мца Маја хошч«т мажарска в Ножуње диета или собор бити, на котором могут Мажари вејакое доброе за себе уредовление учи нити, нас же на том (ашче здје необрјасњ чемсја) неупомјанут. И тако за нас в Мажарској живушчих и пребивајушчих не добро будет. Зато всјачески нуждно јест, да деиутврти најпосље на јадин мц днеј прежде нежели диета зачатисе будет, пријдут. В коем случају, ја за особливое добро и превелику ползу бити обретају, да ваше Благородие сами у персони от краине ваше с једним јешче помјестним пријдете, и за труд то бити себје немњените. А от славнаго хоФкригсрота по прошепију нашему рескрипти за то тамо на команде разаслани јесу, то јест да би избравшимсја воинственим депутиртом овамо поити н<;возбрањено било, како уже от краине поморишке и потијске јест нам извјешчено что таков рескрипт получен, а тако не уповају да в ви тамо пријмили нисте. Того ради изволите ваше Благородие с депутирти овамо поспјешити, совјетуем и с надеждеју вас ожидајушче пребиваем Арсениј Четвертиј. Сего мца 11. Господам Архиереом всјем из Вјени писано. Уповаем да писмо наше под 7. текуш« чаго к вам отпушченое о пришествии нашем овамо или о послании депутиртов уже получили јесте, кое в скорое поспјешение и исполнение и днес нривручаем. А притом копију сију (из которија всја окрестности прострањее остављаем видјети) на њемецком диалектје от рескрипта славнаго хоФкригсрота за Г. Архиереа Арадскаго (Исаију Антоновића) норади епархии карансебишкија на нас изданаго вам прилажем. И узрока того ради сију вам сообшчаем (знајушче да особливо-Братство ваше и Г. темишварски (Никола Димитри јевић) овој новој и весма пагубној солицитации Г. Арадскаго всегда нротивни код нас јављали се јесте) да разсудивше канони и нреданиа апостолов и св. отец наших, и милостиво изданих нривилегии, како сему дјелу согласујутсја свое мњение и

вољу, что за сие творити нам објавите, коју ми всјачески от вас с нрочими первими нашими захтеваниами имјети требуем и пребиваем Арсениј Четверти. Тогоже дња Г. оберкапитаном Витковичу, Монастерлии и Вуичу Арадском с приложением копии на команде посланаго указа о депутиртах нисано. Ја уповају что прошедшиа почти извјестих да сигурно восприали јесте, кое и далше превручају. Здешним случаем наче и паче по тајному придобенију вједомости, кое рекомендируем, да в мјесто иншаго овамо избираемаго депутирта сами собоју себе сјемо в путешествие отдадете, узрокже тому кои јест вам писат невозможно, обаче колико спасенија моего, толико и вашего обојаго ја желатељ бивши, по христијанској совјести совјетуем В. Б. вмјесто депутирта от тамошне границе милитарске, сами овамо что скорјејше како началствујушчи пријти поспјешите. Час и времја угодњејше Јеја кр. величеству службу вјерну показат, и ашче желатели како и недвоим себје аФанж, иотомком же своим и цјелому народу нашему славу придобити, све горне без новаца, сљедујушчее не без них, токмо Боже даруј слогу и усердие, вјернују и полезнују службу (која зјело и ласно средствием и настојанием В. Б. и прочих старјејших предстателеј милитарних, коим такожде сему јединогласно на сваку краину пишу бит может) дому Аустрискому доказати, и тако ширше втому разговоритисја о днес по височајшему допушченију ниње ожидодаванију пресветљејшаго двора кралевскаго, вас здје без всјакаго изговора что скорјејше видјети уповаем, такожд ктому и шчастливи пут желаем и остаем за всју обшче потомков наших благополучие носјашч. Арсениј Четвертиј. Тогоже дне нону Илии Николаевичу в Земун. Нисмо ваше под 24, прошлаго из Земуна к нам отпушченое текушчаго 10. исправно получено, на кое во отвјет вам представљаетсја за ниње сие: да ви со отрежденоју вам ог школи плаћеју, и опре-