Српски сион

С тр . 344.

СРПСКИ СИОН

Б р . 22.

дјеленим под талом засад себе удоволите, и по том вовјеренија вам ученики нешчадно и нелицемјерно да учите и дјело школное постојано и непремјено да отправљате, во свјашченическвјаже приходи себје да немјешаете ниже тамо от них себје да истјазуете. А ми докуд промотрим, или докуд тамо (кое уповаем да скоро будет) придем, неоставим вас нуждно жити. Но всјакое доброе против заслуг ваших за вас уредовление устроим, по которому ви старости за уживанием ваше носити небудете. Того ради ви доволствујушче со опредјеленим и уреченим приходом в терпјении пребудете, при чем паки тамошни свјашченици в школскаја дјела да не мјешајутсја ниже на особје при себје учеников да держат и учет, под жестоким наказанием повељеваем. И за то особливо протопопје пишем, прочее милостију нашеју вам склони пребиваем Арсениј Четвертиј. Тогож мјеејаца 14. дне Г. Архиереју темишварскому Николају Димитријевичу из Вјени писано: Со овом оказиом В. П. во извјеетие творим, како днешљаго числа здје обрјетајушчисја кригсагент Форштнер к нам доходил, предлагаја: чго П. В. в битии Вашем здје, изволили у него знатнују суму новац на облигацију позајмити, от коего времени, нити заплати, а ни отвјета на многаја от него к вам отпушченаја писма ог Вас удостојалсе получити. И узрока того ради објавил нам, что он доношение свое на Вас високославному двору кралевскому дати принужден јест, коего Ми до извјестија Вашего, да би јешче терпјенију себе предал, и о том недоносил би, добрим словом умолили. Зато убо благоволите В, П. и јему и нам за извјеетие первоју почтоју, на сие отвјет учинити, и что би посље с привуждением могло се сотворити, то лучше прежде с доброју волеју и љубовију окончати прицромотрите, како и уповајушче јесми Арсениј Четвертиј. 28. Фебруара 1741. Г. Архиереју темишварскому. Вашего Пр. 14. окончавајушчагосја из Темишвара отпушченое писание с разумјением всјех внем нанисаних исправно получено и благодарсгвуем Нр. В. за пока= зујушчисја от Вас Вогом врученоју ви пастви, ко обшчеј ползје подвиг и ревностное к захтеванијам обшчим усердие и склонение. А ми подобним образом како и вам, не токмо во епархију себишкују, но по всјем равно разписали јесмо, от коих не токмо склоност но и самое дјело видим, ибо како ог краине поморишке, потијске, подунавске и посавске, начални оФицјери тако и преосвјашчењејши Г. Бачки, јако уже пошли сут нам писаша, кои уповају, да уже в Будиму сут, имже ми на захтевание их от здјешне славне санитете комисие паспорт в срјетение да не би на контумациах удержани били, послахом. И во уповании несумњеном бихом јако и В. Пр. пријдете, чтоб нам особливаја утјеха и обшчих дјелах немалаја нолза била, о чем сердцем собољезнуем да бољезн преиетие вам содјела, јејаже всемогушчи своеју благостију скоро вас да свободит и в нерваго здравиа состојание нриведет желаја. Пригом не неизвјеетно В. Пр. како Г. Арадскиј без знанија и нриглашенија На ше!о и Братскаго, здје од Јеја кр. величества на епархију карансебешкују конФирмацију себје изходатајствовал и иримил јест, скоторају тамо доље уже отшел. А понеже он Г. Арадски своеј собственоручној, при поставлении на Архиерејство, во обшче установлени кондик, от него исписаној заклетвје (то јест да двјеми епархиами обладати нехошчет или паки своју оставити а другују желати и проч. и в другом случају гакожде уставом и ка« ноном нашеја свјатија восточнија церкве, ничто менше и всемилостивјејше изданим нривилегиам, ничего противнаго творити дерзати не будет и проч.) с лукаво вне» шеними, здјешним високославним иншчанциам инФормами, сам јавно нарушитељ учинилсе; за кое всјачески потребно јест нам, онују јего заклетву имјети, не другаго коего узрока ради, развје: да с тоју досеље, от нас и прочих Братии, а наипаче от В. Пр. учиненим протестациам, поред канонов и уставов церкве нашеја и ми-