Српски сион

С тр . 362.

СРИСКИ СИОН

Б р . 23.

Да би се одржао добар ред за време славских дана о .богослужењима, односно и у манастиру, треба свака унрава да се стави у споразум са оближњим друштвом соколским, или да се обрати за времена надлежној нолитичкој власти за помоћ. Свака управа има пазвти на то, да у манастиру влада потпун ред, пристојност и умереност у свему, и зато се објнди и вечере имаду свести на једноставна обична грађанска јела, а у трапезаријама нетреба дозволити никакве свирке ? исто тнко имаду се и уобичајене досад здравице свести на најнужније, како би и њих временом сасвим нестало.

Кореспонденција патријарха Ареенија Јовановића (Шакабенте) нз Беча од 7. Фебруара до 5. Маја 1741. Д. Р. (Продужење.) Тогоже дња ексарху ЈосиФу и жителем осечкиш. Под 9. прошлаго из Осека отвјетиое на наше из Будима, ваше пиеание прошлија иочти т. ј. 3. т. исиравно иоручено, обаче не без великаго удивленија нам било, что сице долговремено негдје тое удержалосе, Что ради договора ко отправленију депутиртив и проч. от нас иреиорученаја ко Г. Администратору писали јесте, то сге добро учинили. А понеже, како смо се извјестили он Г. Администратор ту ва Осек за дјелом своим дошел јест, того ради изволите се с ним за всја разговорити, и како год за болше обрјашчете, тако сотво рите, ми же с деиутирти, кои до два или три дни упова]у здје пријти будут, да би во всјакое доброе и утјешное состојание клер и народ наш привели труда шчадити не будем. Арсениј Четвертиј. Тогожде Г. Обрет-вохтмајстору Вуку. Вашего Благородија от 22. прошлаго из Ирига отпушченое писание исиравно получили ]есмо, и в нем всја состојашчијасја окрестности, а наипаче опредјелени термин ради разговора в Путинци. за по слание от те милицие депутирта разумјели,

кое все јест пријатно и полезно, токмо, чтоћете год чинити, чините, али сами овамо пријти носпјешите, хошчет бо и за обшчу нолзу и за вашу особливу срећу бити, како вас падеждно ожидајушче иребиваем Арсениј Чегвертиј. Тогожде жителем вароши Ирига. Ваше иисание от 26 прошлаго из Ирига отиушченое исправно, получили ми, и о всем от вас нам иредложеном оевједомили се, на које отвјетујушче от нагаеја страни вас обнадеждиваем, да ми, како Архипастир ваш и всеја тоја Епархии, о всјаком добром предсљедовании вашем, крајњее старанзе носити хошчем, и пребудем всегда Ареениј Четвертиј. Тогожде дња Фрушкогорских монастиреј Игуменом и Братству, такожде всјем горњаго и долњаго Срема протопопам и свјашченетву, по особје, обаче једнак указ послан. Понеже тамо сушчиј наш ексарх настојашчеју ночтоју објавил нам, да петроварадинскија команди Г. Генерал к нему ексарху писал јест, что њекоторие калугери монастирские и попи селские, без паспорта, јешче менше без ириглашенија и вопроса на онаких мјестах, идјеже прев >за и скели њест нреко границе в гурецкују страну, и от онуду наки вснјат тајним образом преходјат, с которим то начином, не токмо краљевским крјепким указом противпи ноказујтсја, но могут јешче они таковим способом церкви свјатој и честному клеру нашему каков стид узроковат. Таковаго убо узрока ради, всјем во обшчествје и всјакому во особности совјетуем: чтоб от таковија продерзости нрестали, и в нред тако творити не усудилисја. Ибо ашче би кои посље сего објавителнаго совјета в нешчастие пал, таковиј да невјерует что он освободитисја будег. Монастир или протопоп, из коего протопонии јест, такожде не без казни нропуститсја. Јежелиж паки всеконечнаја нужда кому будет в Турецкују поити, таковиј калугер с преноручителним игуменовим, а нон нротоаопивим на коменданта писмом, и пас-