Српски сион

Б р . 23.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 363.

портом комендантоким может поити. инакож никако да не дерзајут творати. Арсениј Четвертиј. Р. б. но нисмје. В сем писмје сие највише разумјеетсја, т. ј. да попи и калугири на тајних мјестах гдје нревоза и скеле кралевске неимат в Турскују и из Турскија натраг непреходјат, зашчо, ако се кои на такових мјестах тајних ухватит, тој живота лигааетсја. Овое писмо игумени от монастира до монастира и протопопи от протопопиата до иротопопиата без медлениа. с написанием па том, коего часа пријмил, и коего отправил, да иосилајут. И посљедниј игумен и протоиоп, тое в резиденцију нашу да пошлет. Арсениј Четвертиј. Марта 18. Г. темишварскому из Вјени. Вашето Преосвјашченства от 7. текушчаго из Тсмишвара отпушченое писание исиравно получили јеемо, с коим такожде видимиратују копију заклетви Г. Јенополскаго (Антоновића) пријмивше, ашче и њест во оној, онаго состојани^а написано, како ми уповали. Будем онују с нрилогами прав церкве нашеја, на надлежашчаја мје= ста уаотребити. Каковаже јего иншчалациа со отрежденими от тамошне славне Администрацие комисари случила се, и како от клера и от народа епархии себишкита он дочекан и прихваћен бил, по објешчанију Пр. В. гредушчими почтами извјеетие имјети желаја. Что копију пленинотенции с тамошними Господари имјети от нас захтевате, да би против онија от страни и епархии вашеја согласно написаг могли, ми инакој пленипотенции здје неимам, развје которе здје уже пришедши начални народа нашего депутирти (т. ј. Г. бачки, Г. окркапитан Виткович, Г. обркапитан Вуич, Г. капитан Зорић с прочими јешче коморскими) со еобоју принесли. А и оние пленипотенции, еамо ог их милитарских и коморских приватних тужбах состојатсја. Что потверждениа обшченародних привилегии, и прочих обшчих, клеру и народу полезних дјел каеаетсја; то све краине в

номјанутих своих пленипотенциах, на нас отложили и оставили, т. ј. како ми с пришедгаими здје децутирги за благо бити обрјагачем, тако да закључим и онако да нослуетсја. С котзрими истими депутирти, ми совјетуем и војачески захгеваем вагае Братство (агаче служба Господарственаја допустити может, и агаче бољезн крајње препјатства вам творити не будет) сами у персони с двома депутирти, воинственим и коморским, с пленипотенцијуже и к тому нотребним трошком, что скорјејше пријдете, и извјети, ашче јеот возможно, никаковија в пред да не ирестављаете, хошчет бо за обшчаја дјела добро бити, намже всјем великују радост с вашим пришествием узроковат будете, јегоже без сумњенија скоро ожидајушче свјатим молитвам вручени пребиваем Арсениј Четвертиј. Гогожде дња Г. Администратору (Андреји Андрејевићу, поштару) в Карловец пиеано. С настојашчим нашим посланием илити писмом, намјерихом код Вашего Благородиа сљедујушчаго узрока ради јавити се, а то јест: Понеже нам отуду нарочно извјешчено јест, јако в намјерении јесте, оној дом, гдје тамошни кралевеки маотајнемер пребивал, продати: того ради, ашче праведно помјанути дом за продају јест, великују би синољепие ваше обшчестау учинили ползу, себје же пак от обшчества вјечнују памет и захвалност нолучити имјели би, јегдаб ви по должности христианској и љубвје к евоему Архипастирју, и обшчеству, клера и народа нашего, изволили пријателствовати, да би тој дом, за онују цјену која најпосле на телалу, издатисе имат, обшчеству продан бил. Зачто сами очима евоима видите и зрите. в какој тесностје у том двору обшчем, малености и скудоети ради грунта принуждени јесмо жити, и јегда би по времени, како и уповаем, какое собрание било, гдје би толикиј народ вмјестилсе, сами разсудити изволите. А надјеемсја, јако зато, тој вароши и