Српски сион

С тр . 364.

СРПСКИ сион

Б р . 23

славному доминиуму никакова ушчерба ичи убитка не будет, ибо и досеље от дома того, никакова дациа или која номошч не узимана. И тако ми в другом случају, что вашеја нојјзи касатисја будет, синољеиију вашему служиги објешчаемсја, наипаче же доброжеланием, милостију и љубовију нашеју отеческоју и Архииастирскоју к вам и к вашим всегда склонени будем, и пребиваем на сие скораго отвјета ео извјестием ожидајушчи . . тт ЈЈ АрсениЈ Четвертиј. Тогожае дња Г. Николају Божичу в Ковин. Вашего Благородиа от 10 текушчаго из Будима отпушченое писмо, во свое времја исправно получено, и ашче прошлија почти, премногих дјел ради отписати ми немогли, обаче днес сљедујушчим на тое отвјетом вас утјешаем, т. ј. Г. сину вашему како смо се и устмено вам објешчали, ми всеусердно нријателствуем, и в пред на потребних мјестгх иостојано при јателствовати будем, в тој конец: чгоб он онакое мјесто нолучити могал, котороеб јему полезно, а вам угодно било. А что ви извјестили се, да он бездјелно живет, то вјеровати неизволите, может бити да кто от јего непријателеј то вам неправедно предложил; он бо честно живет при нами обретаетсја, и всегда добрими совјетами от нас научаем бивает. Притом благодарствуем Благородију вашему на усердному при себје содержанију служителеј и конеј наших, и препоручаем до св. праздника воскресенија Христова ту наши да пребудут, потом ашче увидим да јешче далше бавити се будемо овамо, то будем писати тамо нашим служителем да идут с конма в Карловец, или како прилику увидим, објављу вам и пребивају Арсениј Четвертиј. Тогожде дња Г. Епископу будимскому иисано, чтоб он изволил на наше и здје в Вјење обрјетајушчих се депутиртов зах тевание овамо нријти, јелико скорјее может, при чем за долг покојнаго митрополита рашкаго Евтимија Дамјановича, чтоб скорјее извјестие послал јему уномјануто. В протоколже нисмо тое, краткости вре-

мене ради невозможно било поставити, сего ради сие краткое извјестие памјатствованија ради, что писано, здје приложисе. 21. Марта Стојану Вучковичу и Цјетку Таћажии, жителем бјелградским в Петроварадински шанац писано. Ваше писание от 12. тек. из Петроварадинскаго шанца отпушченое иснравно ми получили, и за всја во отвјет нам предло женаја разумјели: и что остављаетсја, да дјел ради ваших с Марком Крстичем и Михаилом Рашковичем ми разговоримсја, Марко Крстич бил здје и ношел, и хотја једипожде нам ноказалсе, обаче о дјелу вашем он никакова спомена неимјел. Тако слишали ми јако и Михаил Рашкович здје бил, но тој нити нам јавилсе, ношел. А тако и от прочих слабаја надежда и помошч будет, ибо, кои овамо пријдет, видим да всјак за својим дјелом особливим настоат, о обшчемже вашем и несвједоми чињатеја. Ми с Г. Животом и прочими отуду идушчими разговоритисја хошчем, и что с ними за добро бити увидим, гредушчим временем будем вам сообшчити, ви же за потрошак пристарајтесја, пленапотенцију сочините, и за име депутиртово праздно место оставите, и такују что скорјејше, со објавлением мисли вашеја како и что от двора просити намјераете овамо припошлите. За вешчи церковнија сушчија в Карловцје при Михаиље Стојковичје, ето јему да претреејати вам невозбрањает, нишем, и нребиваем . . тт г АрсениЈ ЧетвертиЈ. Тогожде Михаилу Стојковичу в Карловец нисано. Како ми вам препоручили, да никому церкве бјелградскија, при вами сушчих вешчеЈ*, без собетвенаго указа нашего недаете, тако и в пред постојано тија, при вами содержати и никому отдати привручаем. Само, понеже именовате вешчи, непретресања ради могле би согнити и иокварити се, того ради допушчаем, да Г. Стојану Вучковичу, или коего он вмјесто себе послати будет, претресати невозбрањаете. Прочее јесми Арсениј Четвертиј.