Српски сион

Б р . 23

С тр 359.

алинеје друге тачке 9., §-а 19. прев. кр. уредбе од 14. маја 1875. — позоае Његова Светост г. патријарх госшоду чланове саборског одбора, да, који има какав предлог, поднесе исти ва писмено обзиром на важност ствари и тачносг формулирања. Услед тога подноси г. др. Ника Максимови%, члан саборског одбора овај предлог: „Пошто би извршење ове високе наредбе могао бити на уштрб делокруга српског народноцрквеног сабора; то саборски одбор закључује: да се вис. кр. уг. министарскол председвиштву поднесе образложена представ* ка с тим, да се речена наредба од 23. августа о. г. бр. 2714/М. II. изврши онда, кад се испослује у смислу саборског устројства нужна привола и сриског народно-црквеног сабора." Г. Др. Тодор Недељкови% пак доноси овај предлог: „Купопродајни уговор између манаетира Беочвна као продавцн и твртке Редлих-Ореншгајн-Шпицера као купца од 29 јутара 341| |° земљишта за куповнину од 100.000 фор. а. вр. има ио §. 19. тачки 9. саборскога устројства по српско народно-црквеном сабору одобрен, а по Његову ц. и кр. апостолском Величансгву потврђен бити. Пошто је вис. кр. уг. министарство исходило највишу потврду иреднаведеног купоиродајног уговора без претходног одобрења истог уговора по сри. нар. црквеном сабору, то и саборски одбор с болом због тим поступком високог кр. уг. манистарства повређеног автономног права срп. нар. цркв. сабора жали; ну пошто је највиша иотврда тога уговора највишим решењем Његова ц. и кр. ап. Величанства од 20. августа 1895. већ уследила, то обзиром на то, да се у том решењу законито суделовање срп. нар. нар. цркв. сабора при склапању реченога купопродајнога уговора нпрНсНе признаје у оном ставу, којим се тим решењем речени купопродајни уговор без прет♦ ходног одобрења сабора само изнимно највишу потврду упитног купопродајног уговира узме на знање, с тим, да се том потврдом автономном праву срп. нар. иркв. сабора за будућност у ничему не прејудицира и да се срп. нар. цркв. сабору сва права у иогледу тога уговора и последица из тога уговора у крепости одржавају.

0 овом закључку има се вис, кр. уг. министарство известити Др. Т. Недељковић чдан саборског одбора". По што другога предлога више није поднесено, то Његова Светост г. Патријарх председник стави на гласање и то — као ближи високом отиису — на прво место предлог г. Дра Т. Недељковића, но чему Буде одлучено: Већином гласова и то гласовима: Њег. Преосвећенства г. Нектарија Димитријевића, високопреч г. архимандрита Илариона Руварца, иреч. г. иротопрезвитера Ђорђа Влаховића и г. Дра Теодора Недељковића — против гласова г. Дра Нике Максимовића, г. Мих. пл. Рогулића и преузв. г. Данила Станковића — нредлог г. Т. Недељковића члана саборског одбора и то са ниже наведеноа допуном и односно у ниже наведеном облику примити: „Пошто је купопродаЈни уговор између манастира Беочина као продавца и твртке Редлих-Оренштајн и Шпицера као купца земљишта од 29/ 341 [^] 0 јутара за куповнину од 100.000 фор. авр. по алинеји другој тачка 9. § а 19. саборског устројства, потврђенога ирев. одлуком од 14. маја 1875. имао претходно српским прав. народно-црквеним сабором одобрен, а по том Његовим царским и апостолско-краљевским Величанством потврђен бити : а пошто је тому на суирот Његова Преузвишеност г. кр. уг. министар-председник исходио највишу потврду преднаведеног купопродајно п а уговора без претходног одобрења срп. прав. нар. цркв. сабора — то саборски одбор с болом у души жали тај поступак господипа кр. уг. министра председника, јер је тим ностуаком Његова Преузвишеност г. министар предсодник иовредио автономно нраво срп. прав. нар. цркв. сабора, које му је законом (прев. кр. решкринтом од 10. августа 1868. и саб. устројством од 14. маја 1875 ) ујемчено; ну пошго је превишња потврда тога уговора највишим решењем Његова царског и апостолско-краљевског Величансгва од 20. августа 1895. веН уследила, то, обзиром на то, што се у том прев. решењу законито суделовање срп. прав. нар, цркв. сабора при склапању реченога купоиродајнога уговора ипрИсИе признаје у оном ставу прев. решења, којим су