Српски сион

С тр . 358.

СРПСКИ СИОН

Б р , 23

одбор и усвојио и извршио, у чему је онца он због тога крив?). Кад је Његово Величанство одобрило да се повери управа Текелијиног фонда посебном телу; одкуд оне вике од радикала због тога? И кад је „Застава" прокламовала начело: „одлуке Његова Величанства морају се извршити;" што се онда оне не извршују и што се онда против њих демонстрира? Ово треба добро запамтити!) „Да се дакле правилно поступало у смислу највише одлуке, онда се у коликоби највишој одлуци одговарао, имао овај првобитни купопродајни уговор поднети прво арх. адм. одбору, па саб. одбору па најзад Њег. Велич. (а нар. дрквеном сабору зар не сметењаци и шарлатани!) да га у гмислу највише дозволе у колико би т. ј. с том највишом дозволом потпуно у складу био и сви ти законити форуми (— а сабор није такав форум!) потврде. А ако првобитни уговор не би цотпуно одговарао највишој дозволи, онда се имао саставити нови купопродајни уговор, у. кога те мане не би било; тај би се такођер свима оним форумима (само не сабору!) морао ноднеги на потврду, и тек кад би на тај начин био у смислу највише одлуке коначно нотврђен и од Његовог Величанство, могло би се рећи да је Његово Величанство цотврдило купопродајни уговор. И тек онда би се могло прећи и извршењу тог највише иотврђеног уговора." „Али од света тота није учињепо ништа и . На испаде „Заставине" на Његову Светост и др. Михаила Полита, није вредно ни осврнути се, него ћемо прећи истинитој историји продаје беочинске каје, на основу званичних списа. У седници саб. одбора од 21. Августа 1895. предузето је питање о продаји беочинске каје. С. О. 3190, 3272./807. ех 1895. Преузвишени господин кр. уг. министарпредседник барон Банфи високим отписом својим од 23. августа 1895. бр. М. П. 2714. изволео је саопћити ово: „Његово царско и апостолско краљевско Величанство у Ишлу дне 20. августа ове године изданом превишњом одлуком Својом благоизволело је на моју представку изнимно дозволити, да се за 100.000 фор. на вечито

прода земљиште, сво.јина манастира Беочина од 29 јутара 341 | ј°. Извештавајући о том Вашу Преузвишеност даљега сходног поступања ради уз иовратак прилога под */. који су били привијени уз тамошњу иредставку од 19./31. јануара ове године бр. Ад. С. 0. 4805/1485. управљену на кр. уг. аинистра богочасти и јавне наставе, уједно Вас позивам, да. обзиром на то, што је упигна купопродаја везана за рок и то до 1. септембра ове године, о горњем финалисању овога правнога посла известите без одлагања заинторесоване странке ; и пошто у смислу тачке г.) 22. §-а превишње наредбе од 14 маја 1875. године саборски одбор непосрецно надзирава народно-црквена добра разумевајући овамо и добра фондова, заклада, завода и манастира — позивам Вашу Преузвишеност, да ставивши саборском одбору до знања горњу превишњу одлуку Његова царског и апостолског краљевског Величанства иети позовете, да учини потребна расположења ради ваљанога оеигурања купов нине, о чему ћете ми извојјити у своје време извешта.Ј поднети. Примите, Ваша Преузвишености, искрени израз одличнога ми пошговања. У Будимпешти дне 28. августа 1895. године. „ „ „ Барон Банфи с. р. Преузвишеном и Високопреосвећеном Господину Георгију Бранковићу, нравом тајном саветнику, православном архијепископу-митрополиту и патријарху српском". Уједно је прочитан писмен поднесак одветника Ђорђа Радовановића, као заступника тврдке Редлих-Ореншгајн и Шпицера с1е ргаев. 16./28. августа 1895. бр. С. 0. 3272., којим исти заступник извештава, да је узео на знање усмено извешће у погледу прев. одобрења ове купопродаје. По саслушању високога отписа и извешћа застуиника купчева, по реасумовању и дужем свестраном расуђењу и претресу ове сгвари, ко.јем расуђењу је еминентно предметом служила она члњеница, да је преузв. г. кр. уг. министар-председник учинио предлог Његову Величанству односно издејегвовао превишњу дозволу за финалисање ове купопродаје без сутицауа сри. ирав. нар. цркв. сабора, који поступак стоји сасвим у опреци са одређењем