Српски сион

С тр . 378.

СРПСКИ СИОН

Б р . 24

А као жирапти : 1.) Код наланачке штедионице Миша ШтеФанц из Илока. 2.) Код винковачке штедионице Ђока Јанковић. 3. Код шидске шгедионвце др. Стева Стојковић из Ш»(да. „Пошто брагство сматра горе наведени дуг као личви нриватии зајам иокој ног вгумана Косовца, јер је учињен без знања и закључка манастирског братства и без иретходне дозволе оредностављевих автономних власти, како то иостојеће наредбе прописују, а нарочито што поједини ти меничка зајмови нигде у благајничким књигама мааастирским нису у примање (приход) уведеии, нити у опшге у рачунима маиастирских књига трага каковог о њима има, а ни из благајничког дневника из прошлих година у расходу се не види, да су ти зајмози потрошепи на потребе и корист манастира; то с обзиром на све наведене околности. Закључено је: да се наведени зајмови Цемогу за манастирске признати и на штету и терет овог манастира примити. Дннило Иантелић ТеоФан Узелац Кипријан Грујић Доситеј Теодоровић. Управа је манастирска овај записник нослала на иотврду архидијецезалном административном одбору, који је у том погледу донео ово решење: И 3 В 0 д из записника седнице Архиц, Админ. Одбора држане у Карловцима 21. ®ебр. (6. марта) 1905. А. 0 96, 164. 257/82. ех 1905. Управа манастира Прив. Главе еироводи на надлежно решење записник братске седнице од 17. (30.) јануара о. г. са закључком бр. Ш., којим је братство закључило, да за личне меничне зајмове пок. игумана ТеоФана Косовца. које је он по наводу намесника ТеоФана Узелца из новчаних завода у Митровици, Шиду, Вин-

ковцима и Палавци у укупном изнесу око 13000 К, теком времена иодизао, не може братство односно управа манастира При> вине Главе одгиварати нити исти могу на терет манастира пасти, јер су ти злјмови с једве стране учињени без знања и одобрења манастирског братства и без претходне нужне дозволе Архи. Админ. Одбора као своје претпостављене автономне власти, а с друге стране, што ти зајмови нигде у рачунским манастирским књигама у нримање уведени нису, ниги у опште у њима трага каковог има, да- су ти зајмови примљени и утрошени на потребе и корист манастира. По прочитању горњег братског закључка као и на овај одбор упућене нретставке шидске штедионице и молбе Ђоке Јанковцћа из Винковаца као жиранта пок. игумана ТеоФана Косовца р е ш е н о ј е : из разлога у предложеном закључку брагства манастира Привине Главе наведених, а с обзиром на на прописе §§. 3. и 11. I. А. привременог унуства за администрације маеастира од 1876. године. као и с обзиром на одлуку високославиог Саборског Одбора од 10. (22.) септембра 1899. бр. СО. 5410/1667. ех 1899. — упитни братски закључак потврдити, шидску штедионицу и Таоку Јанковића на основу горе изложеног са њиховим иотраживањима од 1100 круна, односно 3955 К, одбити и о томе их известити с тим, да је са мавастирским уредовним штамаиљом, у колико се такови уз потнис пок. игумана ТеоФапа Косовца на тим његовим приватним меницама налази, учињена злоупотреба, за коју лично одговара онај који је меницу потнисао. О чему и управу маеастира Привине Главе знања и равнања св)га ради известити. Читао и издао: Патр. архиђакон конз. бедджник. Само решење саборског одбора од 10 Сепг. 1899. бр. СО. 5410/1667. 1899. гласи овако: