Српски сион

Б р . 24.

СРПСКИ СИОН

С тр , 381.

149. 2 /8. 1900., али је 29./XI. и. г. под ставком 457. забележена да је већ илаћена; тражбина шидске штедионице није нигде забележена, има само забележена тражбина шидске штедионице из 1899. која је под 19./I. 1899. узајмљена, а 31/ХП. и. г. враћена; тражбина браће Франка није забележена да постоји, али је забележено да је на рачун дућански плаћено 2000 кр." На основу свега овога, (а можда и услед претходног писма Ђоке Јанковића од 1 /IV. 1905. и ^молбе његове), сгавио је члан саб. одбора др Жарко Миладиновић у записвику и ово • „Одлучено је, да се преслушају сведоци, због чега ће изасланство на ново доћи у манастир " И како је члан саб. одбора др. Жарко Миладиновић — као што је познато до к} ајности тачан и уредан, и кад му се какав званичан иосао повери, не мирује док га не изврши; тако је 18/УП. 1905. отшш о поново у Привину главу, спремивши иретходио шта је требало спремити и нозвавши оне, који су требали бити саслушани. По своме долаеку у манастир, пре свега је преслушао бившег намесника привиноглавског а тадашњег администратора у у Повучју, који је на зацисник исказао: „Тражбина шидске штедионе од 1100 кр. постоји, од којих је 700 К употребљено за кућевне потребе, нарочито рад, а 400 кр. датирају се од јамчевине подигнуте за парницу са Ђуком Магизовићем и дру говима. Наводи др. Драгутиза Грчића у том погл« ду су са свим исправни, па примећујем да је управа ман. Привине главе стајала у сталном иословном одношају са шидском штедионицом, те кад год је требала управа новаца за кућне радове, подизала је новце од шидске штедионице на менице које су жирилали или г. др. Драг. Грчић или г. др. С. Стојковић. Исто тако постоји и тражбина г. Ђоне Јанковића из Бинковаца, с којим је уирава ман. многе године стајала у вези, те је својом жиром испомагао уираву, да до> бије новаца из винковачке штедионице. Прва тражбина од 3000 Кр била је одма

у томе износу, те сам ја баш тај новац из вин. шт. на жиро г. Ђоке Јан. примио, и јер се нисам неносредно кући враћао, нредао сам тај новац оцу Досигеју Теодоровићу тадашњем искушенику привиноглавском на шидској станици, који је онда новац однео пок. игум. ТеоФану Косовцу. Друга менична тражбина је била прво битно 2000 круна те је носле однлаћено 1000 кр. а сада постоји још 1000 кр. Тај новац је употребљен поглавито за нодизање винограда манастирског и за друге економске потребе. ТТТто се тиче потраживања Петра Хајла и Берната, знам само то, да је ман. унрава примила у име закупнине 5600 К. али земљиште нису добили на уживање, јер је још трајала парница са Ђуком Матизовићем, који је увукавши се у посед ман. земљишта на Пачаризовцу уживао то земљиште. Тај новац примљен од Петра Хајла и др. употребљен је у кућевне потребе; од тражбине од 1200 кр. незнам ништа, те ако је Петар Хајл што пок. иг. Косовцу осим горње своте од 5600 кр. дао, то је било без знања ман. братства. 5 Трговац Франк из Товарника има неко нотраживање за дућанску робу, али колико то његово потраживање износи, ја незнам. 2 1 И8 навред наведеног навода шз иодбе Хајлове, види се. да он не спомиње нигата о томе, да је поменутих 6600 кр. дао у име аренде аа аемљу. У осталом а конто тога, није му ни могао дати толико, јер по привременом уговору од II/УП. 1902., што га је написао прота Јован Јеремић, и на ком је потписан и као сведок, по I. имао је Георгије Вернард са друговима уживати од 1. Окт. 1903. 52 јутра ман. земље за годишњу аакупнину, коју има^у положити сваке годике 1. Маја, по 2800 кр., који уговор у осталом није био ни одобрен; но све да је и одобрен био, како би они а конто тога дати 8а 2 године кирије, кад нису ни ушли у посед? Уред. Ј Потраживање Франково не потиче од узимане робе ва манастир, него је пок. иг. Косовац један исти кокурув продао њима тројици. Од Франка је увео 6000 кр., те кад је Франк чуо, шта је радио, попретло му је са судом, те тако му Косовац поврати 4000 кр. а 2000 кр. остану. Истина иг. Косовац је увимао робу од Франка, но не аа манастир него за Смиљу и Софијиног мужа трговца, који ју је после препродавао манастиру, а уа то је манастир узимао у Митровици нужну робу 8а кућу и пријатеље кућевне. Да је ивасланик саб. одбора др. Жарко Миладановић вавигио у књигу Франкову; видео би да л је и „женски штоф " и остало узлмано аа марастир или ва Смиљу и Со«ију. Уред.