Српски сион

Стр. 380

СРИСКИ СИОН

Бр. 24.

Саборски одбор у место да је усвојио та^ уместан и оиравдан Фишкалов предлог, он је закључио 10, Марта: да се сви ово предметаи списи издаду члану др. Жарку Миладиновићу, Да но иретходиом испиту ове ствари, свој предлог саборском одбору поднесе* Са својом меничком тражбином обратили су се саб. одбору и Петар Хајл и Ђорђе Бернхард из Паланке и то са износом од 5600 кр. и 1200 кр. рекавши у својој молби, да за исти дуг зна и прота Јован Јеремић и Таока Ребић из Кузмича, и да су 5600 Кр. узети за оправку манастирске куће и подизање ринограда. А што су стајали добри за поменути дуг, рекоше, то су учинили с тога: ^гато смо више година били закупници ман. земље, цигљане и шуме, те смо држали да пок. игуман Косовац диже новце за манастир, и да ће мааастир платити." На ово је саб. одбор 9./УП. 1905. бр. С. О. 4800/1163. ех 1905 закључио, да се и ова њихова молба уступи члану др. Жарку Миладиновићу. Члан саб. одбора др. Жарко Миладиновић имао је дакле задатак, да извиди на лицу места — у Призиној глави — шта ]е са неменичвим дуговима, за чију је исплату ман. управа искала цодизање зајма из свога коренитог имања, и шта је са меничним дуговима. Наспоменути нам је овде и то, да се један од веровника манастирских из Ми тровице, није обратио саб, одбору са својим меничким иотраживањем, него кр судбеном столу у Митровици, и да је изгубио парницу, јер је управа манастира доказала, да речени дуг није ман. дуг, него лични Косовчев — слично као и остали. И знајући шо остали веровници, за то се и не обратише суду, који је једин > комнетентан да то реши, као што ће га напоЈлетку и морати решити, него снре мивши „терен", обратише се саб. одбору Члан саб. оцбора др. Жчрко Милади новић је са датим му пуномоћијама, одлазио двапут на лице места — у Привину главу — и ни једанпут није ништа ни покушао да извиди, шша је са неменичним дуговима, него је само испитивао — по

своме начину — гита је са мтичним дуговима\ ал то му ипак није ни мало сметало, Да се у своме иредлогу позвао на одлуку Саб. Одбора, која говори о извиду неменичних дугова. Еако је члан саб 4 одбора др. Жарко Миладиновић обавио поверен му иосао, видиће се из даљег причања Први је пут отишао др. Миладиновић и обавио свој извиђај 22. Јунија 1905., којом је ириликом-узео на записник веровнике: Ђоку Јанковића из Виаковаца, др. Драгутина Грчића из Шида у име шидске штедионице, Петра Хајла из Паланке и др. Стеву Стојковића из Шлда. Шта су исти исказали, није потребно да наводимо, јер је јасно, да су они морали бранити свој ноступак, што су се упуштади у меничне отвари са калуђерима, који нису смели такве ствари обављати. Навешћемо пак значајан исказ ар. управитеља манастира Привине Главе јрм. Данила Брзаков^ћа, који је на записнику исказао: „Дотични ! зноси нису нигде у књигама заведени, а ни пређашња управа са брат» ством није те износе нризнала, па их не могу ни ја признати, иначе држим да покојни игуман није имао разлога за манастир узимати, јер на кући манастирској и на цркви није било већ давно оправака, а виноград и виноградску кућу могао је из редовних приноса подићи и то у толико пре, јер пок. игуман није накакових инвестиција чинио, а нарочито носледњих година". На овакав је исказ члан саб, одбора др. Жарко Миладиновић пристуиио прегледању иовчаног дневника од 1895. до краја 1904., те је ставио у записник о томе своме прегледању ово: „— Ти дневници нису свугди тачно хронолошки вођени, тако н. пр. уписане су ове ставке овим редом: ставка 446. књижина је 31./ХП. 1900., ставка 447. 18./УП. и. г., 448-450. 31./ХП 451—460. 29./Х1. а 461. и даље 31./ХП. 1900." „Што се тиче тражбине Петра Хајла и др. није нигде забележено; тражбина вин» ковачке штедионипе односно Тзоке Јанковића првобитно забележена је под ставком