Српски сион

В р. 26

СРПСКИ СИОН

Стр. 413

веће хришћаиско дело, јер сваки саетгв морамо поднетн цензури у три примерка. Ви ћете сигурно моћи набавити или два стара „Орбобрана", или ћете иматп посебне отиске. Ако бисте уз то послали и какав особити састаз свој за овај календар, учинили бисте доста за овамошње Сриство, од којега водите лозу. Макар што с Вашим потписом, и макар колико чиниће част „Голубу"; а рукопис и онај отисак требало би да су овде до Петрова дне. Очекујући иовољан одговор, остајем с поштовањем и срн. поздравом Проф. Др. Мих. Вукчевић с. р. ур. „Царигр. Гласника" и „Голуба" После овога ја немам нашта више да речем. Осек. Лазар БогдановиЗ.

Д 0 п и с и. Брод 27. јуна. То је исиовед\ У 139. бр. новосадске моргењаче описује неко свештенички састанак у Броду, како су Брођани дочекали свештенике, како су приредили у „Јанкомир\" заједнички ручак, а увече неку врсту забавице па завршује апелом на „С. С.", да утуви, како нароц дочекује '/воје свештенике. Ко не зна, зашто су наређени годишњи састанци свештенства у појединин протопре звитератима; тај би се пуним правом могао обрадовати такоме дочеку и састанку нашега свештенства, које на жалост, у данашњим кри • тичним данима, не зна, „коме ће се привољети царству". И сваки паметан човек морао би одобрити такове дочеке. Ал' кад се узме у обзир, да. ови свештенички састанци имаду сасвим другу сврху; онда цржим да не ма опет човека, који би могао одобрити оно, што је иза састанка следило. У окружници Високопр. г. Мирона, еп. иакрачкога, изданој месопусне недеље 1897. бр. 15/през. 1897. говори се о св. тајни иокајања, о „заједничкој свештеничкој исповиједи", а „послије краткога одмора изасвршене литургије, на којој су се свештеници причестили, има се одржати свешшенички брашски сабор, на којем ће се водити заједнички разговор и договор „о предметима свештено-

настирске службе, и религијозно-здравствених прилика пастве" у свакој нарохији. Его, то је кратки садржај наведене окружнице. Први је захтев њезин св. тајна иокајања, а други: заједнички братски сабор. Како се има обављати св. исп вед и проводити бареа онај дан, кад се човек и нричестио, држим да не ма свештеника, који то не би знао. А у наведеној окружници каже се и и то, „да су пастири цркве дужни, да подобно уздигнутима на високо свјегилницима свијетле што јаче и сталније... а та свјетлосг пастира Христове цркве долази поглавито са њиховога хришћанскога свешгеноиастирскога живота." Та сваки свештеник захтева од своје пастве, да не прави никакво весеље, ни да иде на забаве у носне дане, јер то забрањује црква својом 9. заповеди Тим више захтева он то од своје иастве у дан, кад је примила свету тајну исповеди и причесш. А шта раде пастири њени ? Иду на јавни заједнички ручак, где се и здравице напијају, — а кад винце удури у лчце, можда се и запева која — а увече се иде на неку врсту забавице, док воз око У 2 1 по поноћи не наиђе и пастире ?а „братског сабора" не одвезе кућама. Не камо ништа против заједничком ручку. Заложити се мора. Ал' тај ручак треба да је у иарохијском дому, а не у јавном локалу; а ако која парохија жели да тако одличне госте што достојније дочека, нека нритече у иомоћ материјалним средсгвима своме свештенику, не рефлектујући ни најмање на тај заједпички састанак. Похвално је од Брођа^а, што су нримили свештенике у своје цомове на стан. Тако и треба. Част им, што не ће да им се свештеници потежу по биртијама. Ал' састанци такови јесу искључиво свештенички, где не ма нико други места, осим свештеника. И кад се ти свешгенички састанци само на тај начин обављају; онда су они одговорали својој задаћи, а ти свешгеници иоштују наредбе свога Дијецезана односно своје Конзиеторије, које су они без сумње и чланови. А да ли су свештеници, које у звезде кује „моргењача" одговорили налогу своје Конзисторије односно свога дијецезана, и да ли се „С. С." има отуда чему научити, — нека јавност суди. Посиатрач из прикрајка.