Српски сион

С тр . 412.

СРПСКИ СИОН

Б р . 26

да оваке поуке свештеник нађе ма и у календару, него да греши, што их не зна! И сам жалим, шго је онако мало мога рада изишло у „календару". Много више сам ја тога, па и онога, што Ви желите, написао и послао г. уредвику, али ето видите, не у!>е у календар, а чијом кривидом, не мојте од мене тра жити, да Вам кажем. Казаће Вам г. Добрпвоје! Али ја видим, да и Ви сами — малко даље у свом приказу — увиђате потребу, да такве ствари треба да уђу у календар, но само не на оном месту, на ком је изишао мој чланак, него на другом т. ј. у строго календарском делу. Ништа не чини, што се тај исти мој чланак налази и у календару „Србобрану". Налази се он и у дариградском „Голубу", и у једном београдском календару. И кад г. г. уредници тих календара не би били уверени, да .је овакав чланак добро дошао свештеницима, заиста га не би штампали и прештампав&ли у својим календарима! Ви умете, г. Ненаде, и да се мало потспрднете самном ! Вама је то валда у нарави? Па евала Вам! Рекосте, да је овај мој чланак написан можда за попадије. Е, брате, нисам -код једног свештеника, који себе држи а видим да хоће и да га други држи за иителигентног, могао нретпоставити толико неучтивости према старијем у Христу брату! А молим Вас, г. Ненаде, мислите ли Ви остарити? И с каквим правом Ви онда очекујете, да млађи од Вас према Вама буду учтиви ? Запамтите оне еванђеоске речи: „ек>ж( /и^крок«" . . . . и слшрааи же сјеј ". ... А на горњу потспрдицу, која Вам аикако на част не служи, знате што ћу Вам одговорити? Ево ово: ДЛ, написао сам ја овај чланак и за попадије! Као мислио сам, кад неке нопадије умеју давати знамења новорођеној деци, што да не знају и ово! На ту бих Вашу потспрдицу згодно било одговорити Вам још и једном Вашом узречидо.м, коју сте Ви на адресу г. Добривоја уиутили. Али ја нећу да Вас вређам, јер је задатак овог мог одговора, да се с Вама братски објасним, а не да се ружимо. Ви сте и против оног мог „кратког типика". Нисте бар за ону форму! Хја, ко би целом свету угодио?! Бар да рекосте, у којој бисте га Ви форми желели ! Изгледа ми из . овог Вашег резоновања, као да сте мало ви- 1

дели календара! Јер да сте их видели, не бисте то рекли, што рекосте. У мало ком руском и русинском календару да нема оваквих бележака па и по кратак типик. А тек валда нећете тврдити, да је руско и русинско свештенство мање познато са типиком него наше? Па кад оваке белешке, поуке и типик нису на одмет њима, вала неће бити ни нашем свештенству! Мене је на ову работу пре десетак година нотстакао пок. Игњагије Димић, бивши уредник ; ,Србобрана" и календара „Орбобрана". Мрзи ме овде износити његова писма, у којима је он ту моју работу хвалио. И усаено и писмено казивао ми је покојник, да је овај мој чланчић добро дошао и свештенику, и учитељу, и појцу, и богослову и прииравнаку. Његов у уређивању тога календара наследник, пок. Јован Поповић, бивши професор српске препарандије у Сомбору, лично Је долазио мени и молио ме, да наставим тај рад у „Србобрану" и под његовим уредништвом. Па и после његове смрти срнска штамнарија у Загребу тражила је од мене сваке године тај мој рад. У своје време у нашим листовима излазиле су и оцене на календар „Србобран", на није било оцене, а да се и целисходности и практичности овог мог чланчића није наглашавала! У осталом и београдска ,,Пастирска реч" доноси кратак типик за сваку недељу и празник, па нико у јавности није устао иротив тога ни казао: па има то све у „Николајевићеву типику!" А сад чујте, како ми лањске године баш за тај мој чланчић ласкаво иише г. др. и професор Михајило Вукчевић, уредник „Цариградског Гласника" и календара „Голуба". Он сам аише: Цариград 10./У1. 1906. Поштовани Госнодине! Но Ваше кратко упуство о цркв. стварима, које сам нашао у „Србобрану", кал. за 1905. год., тако ми се допадало за овамошње прилике, да сам одлучио штампати га у овд. нашем кал. „Голубу". И ако смо ми овамо, а чини ми се и Ви тамо, у земљи у којој нема књижевне својине т. ј. закона о њој, ја Вас ипак молим за благослов да Ваш рад отштамиам у „Голубу". Уз благослов ако ми пошљете још два примерка истог извода, учинићете још