Српски сион

Сћр.[402.

СРПСКИ сион

В р. 26.

НЕЗВАНИЧНО. Правила за калуђере михрополита Вибентија Јовановиба Видака од 1777. и 1730. Д. Р. Ми^рополит је Вићентије Јовановић Видак издао „ГЈравила монашеекаа" (Ке$и1ае топазШае), која су 1777. штамиана у Бечу, с једне стране на цркнено-слав^нском, а с друге на латинском језику. Како су иста правила постала, ми смо опширно навели у „Јавору" за 1887.; а тако исто, и шта је наш народ радио ца се иста укину. На енергичну иреставку митрополита Вићентија Видака од 5. Фебруара 1778. поднесену превишњем месту у име клира и народа против чл. 48. 49. и 50. регуламевта од 1777. у погледу досциилине манастирске, рескриптом од 7. Априла 1778. буду иста правила ван крепости стављена. Шта је даље у том погледу рађено, види се из следећега. Митрополит Вићентије Јовановић Видак, управио је настојатељима манастирским 25. Октобра 1778. следећи циркулар. „Јакоже между нрочими всевисочај* шими 7. Апр. љета текушчаго даними резолуциами 31. пунктом Их свјашчењејшее ц. к. Апостолское Величество на ирошение клера и народа от оне дисциплине монашеске в типограФии Курцбековој шчампане отступити, а будушчаја мон&стирем правида монашескаја и чиаоправлепие вер хнему клеру благочестија нашего митрополиту то јест и епископом вовјерити изволили јесу. Тако и должности и званија нашего дјело јест таковаја монашескаја иравила изложити и коемуждо монастиру во всјакој епархии лежашчему за точное хранение изручити. Но занеже при нашеј церкви једин јест чин монашески, сљедователње, и јединое во всјаком всјакија енархии монастирје бити имат чиноправление. К семуже да би всјакому случитисја могушчему против непшчуемија негли остроти или ослаби житију монашескому не соотвјетствујушчија

роптанију благовремење предварилосја и самим монахом нињешним и будушчим и таковому роптанију повод аезадали, что нравила за них, без них и согласија их составлена биша, јаже мјеру сил превосходјат, и зато хранити их немогут, јакоже искус о предреченој шчамианој дисциплини показал јест; сего ради за прккладно, потребно, пачеже и нужно бити суждено јест, да таковаја иравила монашес.каја обшчим всјех монастиреј во всјех епархиах обрјетајушчихсја согласием, договором и разсуждевием сочињатсја и за чино правление будушчее внутренее и вњешнее в монастирех узакоњатсја. Јакоже обаче ко уложенију сицевому всја братија всјех монастиреј во једино вокупитисја немогут; усовјетовано бист в прошлими девми держаном здје митрополитском нарицателном консиоториумје, да би всјакаго монастира сремскија Еиархии настојатељ, сљедователње всјех Фрушкогорских монастиреј настојателие купно с посланиками и полномошчниками от нрочих всјакија Еиархии мовастирјеј сјемо отправитисја имушчими собралисја во једино 16. дне грјадушчго мјесјаца Ноемвриа љ, т. здје в Карловцје, како би истаго сего дне в собрании нрисуствовати могли. Сего ради со сим асјем обшче и всјакому монастиру Епархии сеја сремскија по особ наредбу сију напред јављаем, да знаете кијждо монастир настојатељу своему игумену или архимандриту, јако к предреченому собранију отрежденому полномошчнику, иод подиисом всјех в том монастирје живушчих намјестников, јеромонахов, диаконов и монахов, печагпже монастирекија приложением, на сочинепие правил монашеских писменое иолномошчие и в том власт дати тако, да братсгво того монастира, знаја в такозом всјех монасгиреј собрании сочинитисја имушчаја ира вила, јако от них самих сочиненаја примиги, и им не само нињешии но и будушчи пачални и подначални монастирежителие повиноватисја, и иодч^лњати будут и долженствујут. ТЈемже и налагаем всјакому и всјем монастирем настојатеља своего по пропи-